Kritika filma Zver
NASLOV: Zver (La bête) / REŽIJA: Bertran Bonelo / SCENARIO: Bertran Bonelo, Gijom Breo, Benžamen Šarbi / ULOGE: Lea Sejdu, Džordž Mekej i dr. / TRAJANJE: 146’ / DRŽAVA: Francuska, Kanada / GODINA: 2023.
Zver, novi film francuskog reditelje Bertrana Bonela prikazan na Festivalu autorskog filma u Beogradu, jeste formalno i značenjski otvoren do te mere da svaki pokušaj interpretacije vodi u „zečiju rupu“. Eklekticizam, razlomljena struktura, prenatrpanost znakovima i simbolima stvaraju utisak narušenog sklada, prvenstveno zato što Bonelo ne teži razradi filozofskih postulata na koje se poziva: njegov cilj je putovanje kroz nivoe stvarnosti, do užasa egzistencije. U najužem smislu, Zver je film o evoluciji čovekove otuđenosti i predstavlja spoj melodrame, psihološkog trilera i naučne fantastike. Priča prati Gabrijelu (Lea Sejdu) koja se kroz tri života, u tri epohe (1910, 2004. i 2044.), susreće sa Lujom (Džordž Mekej). Na monotonoj proslavi u pariskom buržoaskom salonu, ljubavnici se prepoznaju po obrisima nejasnog sećanja, zastarelog i izbledelog. U hiperralnom poznokapitalističkom kalifornijskom društvu, likovi su pomereni u stanje groteskne usamljenosti i emocionalne umrtvljenosti. Ona je neuspela glumica, svedena na alatku veštačke inteligencije, a on ženomrzac, sociopata, produkt poremećenog društva, „zver“. Najzad, u distopijskoj viziji budućnosti, Gabrijela odlučuje da pomoću veštačke inteligencije pristupi prethodnim životima i oslobodi se svih snažnih emocija, a tom prilikom i poslednji put sreće Luja. Montažnim postupkom razobličava se ustanovljen konstrukt stvarnosti – naglim prelazima iz jedne u drugu celinu nagoveštava se stalno prisustvo latentne, nesvesne sfere aktera, prethodnog ili paralelnog života koji iščezava, a koji je u osnovi uvek prisutan.
„Govorila si o nečemu što te prati od detinjstva, dubinskom osećaju zloslutnosti, čudnom i retkom…“ Junake progoni neizreciv strah, a duboko pothranjene slike za kojima posežu nestaju u sekundi, iza njih ostaje sablast, uncanny osećaj (koji je Frojd koristio da opiše spoj jeze i čuđenja, pred sadržajima koji su istovremeno prisni, bliski, začudni i preteći). Govoreći o duhovnoj devijaciji čoveka u eri tehnološkog napretka, autor opsesivno pribegava uncanny motivu lutke. Od bezizražajnih lica i staklenih očiju u fabrici lutaka, gde ljubavnici umiru usred poplave, hiperrealne mehaničke lutke, objektifikovanih tela manekenki, do čoveka oslobođenog emocija – ljušture bez duše. Kao beživotno telo u ljudskom obličju, lutka izaziva neprijatnost, isto je sa čovekom svedenim na automatizam. Konačna istina despiritualizovanog utilitarnog univerzuma je preokretanje života u avetinjski šou lutaka: čovek iz budućnosti smešten je na tematske žurke koje podražavaju različite epohe.
Vođen egzistencijalističkim i ezoteričnim strastima Bonelo kombinuje postmoderno i drevno shvatanje simulakruma. Dvadeseti vek boji toplim senzualnim tonovima, bliska prošlost je minimalistički svedena na zastrašujuću kuću opkoljenu kamerama, kompjuterski ekran i noćni klub, što eskalira u viziji bliske budućnosti. Tematski i stilski, očigledni su uticaji Hakslija (Vrli novi svet), Hanekea (Opasne igre, 1997), Linča (Bulevar zvezda, 2001), a direktno se poziva i na novelu Zver u džungli Henrija Džejmsa (The Beast in the Jungle, 1904). Koncept reinkarnacije na kom je priča građena otvara pitanja o „buđenju“ čovekove duše iz „iluzije stvarnosti“, a u zadatim okvirima dehumanizacije postaje još apstraktnijeg karaktera. Na dušu koja se „batrga“ u prolaznom ljudskom obliku aludira labavo postavljeni motiv goluba: ptica uleće u Gabrijelinu sobu histerično mlateći krilima, dok se u nadrealnoj, tenzičnoj sceni Luj preobražava upravo u goluba.
Čini se da Bonelo srlja u mnogobrojne teme kako bi dočarao jedno – nemogućnost bega od egzistencije, od beskonačnog ponavljanje istih karaktera, grešaka, sudbina. Zver je poput uma savremenog čoveka koji, tragajući za istinom, poseže za odgovorima koji se međusobno dopunjuju, potiru, (samo)potvrđuju. Iza uvek ostaje praznina, (ne)svesnost o dubini „zečije rupe“.
(Naslovna fotografija iz filma Zver (© Carole Bethuel, FAF promo) objavljena je uz odobrenje press službe Festivala autorskog filma u Beogradu.)
