Završeno je snimanje kratkog igranog ostvarenja „Neki od nas su duhovi“ master-filma Mihajla Vitezovića, studenta Multimedijalne režije Akademije umetnosti u Novom Sadu. Mentori su bili mentori prof. Aleksandar Davić i dr Silard Antal.

Film je nastao u produkciji Akademije umetnosti u Novom Sadu, u saradnji sa Revolt Studijom, uz tehničku podršku Cinnerent. Film je imao i zvaničnu podršku Filmskog centra Srbije na Konkursu za završne studentske filmove, a sniman je sedam snimajućih dana na lokacijama u Beogradu, u periodu od 25.09. do 20.10. 2020. godine.

Sinopsis glasi: glavna junakinja Šibica (Jelena Blagojević) jedina je koja može da vidi duh svog najboljeg prijatelja Nenada (Ognjen Ivanov). Oni imaju jednu noć pod maskama da otkriju zašto je Nenad zarobljen između sveta živih i mrtvih i kako da se oslobodi.

Reditelj i scenarista je Mihajlo Vitezović, dramaturg Katarina Borisavljević, a pomoćnik režije Đorđe Milosavljević Gera. Direktor fotografije je Vladan Stanković, film je montirala Tijana Todorović, scenograf kinja je Tijana Trailović, kostimografkinja Tijana Sićević. Uloge tumače debitanti Jelena Blagojević i Ognjen Ivanov, uz Petra Kokinovića, Milana Vasiljevića, Aleksu Jovanovića, Budimira Stošića, Janu Martinov i Hristinu Tatić.

Većina glumaca su talentovani debitanti koji su završili školu glume Omladinskog pozorišta Dadov. Jelena Blagojević i Budimir Stošić su ove godine upisali prvu godinu glume na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Predraga Stojmenovića.

Glavna glumica Jelena Blagojević (18) najmlađa je dobitnica nagrade „Ružica Sokić”, zapažena je po ulogama u pozorištu u predstavama kao što su „Pad” u režiji Kokana Mladenovića, „Carstvo mraka” Igora Vuka Torbice i „Otac na službenom putu” Olivera Frljića, a ovo joj je prva glavna uloga na filmu.

U filmu značajno mesto zauzima scena maskenbala, gde su svi prerušeni u likove iz klasičnih stranih i domaćih filmova. Lik Filipa (Budimir Stošić) maskirao se u Stiva iz filma Mlad i zdrav kao ruža, i košulja koju nosi nije replika, nego originalna košulja koju je 1973. nosio Dragan Nikolić, a koju je za potrebe snimanja filma ustupio reditelj Jovan Jovanović.

A o ovom svom filmu Mihajlo Vitezović nam je rekao sledeće:

-Neobično mi je kako naše vreme ima razvijen odnos premu sve što je nostalgija i retro estetika, a sa druge strane se čini kao da uopšte nema svoj izgrađeni stav, svoj identitet. Glavna motivacija kada sam počeo da radim na ovom filmu je zato bila tema izgubljene generacije, osećanja današnjih adolescenata da su zarobljeni između nostalgične prošlosti sa kojom ih svi stariji porede (i potcenjuju) i neizvesne budućnosti, od čega je sve rezultat osećaj izgubljenosti i onoga što u filmu lik Filipa kaže junakinji Šibici „vreme loših nastavaka i još gorih rimejkova”. Svaka generacija, pa i ova ima veliki potencijal energije sa kojim može mnogo da postigne, ali ona će ostati neiskorišćena ako se ta generacija otpiše pre nego što je imala priliku da se pokaže. Cilj je pronalaženje prave perspektive.Druga tema je svakako i odnos prema prošlosti, gde junaci imaju predstavu da je u vreme njihovog detinjstva, ili u vremenu generacija koje su im prethodile  bilo bolje nego trenutak u kome se zatiču, a pritom su ljudi u tim periodima, ironijom sudbine, bili više okrenuti našoj budućnosti. „Vi mnogo gledate u prošlost, a moja generacija je gledala napred, predviđala saj faj, leteća kola…“ – kaže lik Rašomonca. Konačno, kroz lik Nenada motiv iskupljenja, odnosno mogućnosti da čak i kada se napravi neka nepovratna greška kao ona kakvu je on načinio, uvek postoji nešto pozitivno što može da se uradi da se povrati balans.

Mihajlo Vitezović je rođen 1991. u Beogradu. Diplomirao dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, trenutno na masteru Multimedijalne režije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Autor scenarija više igranih i dokumentarnih filmova (od kojih bi izdvojio nagrađivane: Memento Mori, Zastava film; Tito i film, Filmske novosti; Mandela efekat, Akademija umetnosti), kao i dramskih tekstova predstava (Žensko srce u šinjelu, pozorište Slavija; mjuzikl Lajanje na zvezde, pozorište Dadov).

Zoran Janković