NASLOV FILMA: Baksuzni seks ili luda pornografija SCENARIO: Radu Žude REŽIJA: Radu Žude ULOGE: Katia Pascariu, Claudia Ieremia, Olimpia Mălai, Nicodim Ungureanu TRAJANJE: 106’ ZEMLJA: Rumunija GODINA: 2021.
Radu Žude je jedan od najplodnijih autora rumunskog novog talasa čiji filmovi su nagrađivani više puta na skoro svim velikim evropskim festivalima: Berlin, Kan, Karlovi Vari, Lokarno, a ovaj autor zauzeo je svoje mesto i na prestižnom Sandens festivalu u Americi. Njegov poslednji film, „Baksuzni seks ili luda pornografija“ ovenčan je Zlatnim medvedom za najbolji film na Berlinskom filmskom festivalu 2021. godine. Nedavno je prikazan i na 27. Festivalu autorskog filma (FAF) u Beogradu, gde su i ranijih godina prikazivani njegovi filmovi „Aferim!“, „Ne zanima me ako ćemo se upisati u istoriju kao varvari“, „Svi u našoj porodici“, „Srca sa ožiljcima“. Žudeov humor je britak, kao i njegova kritika društva u kojem živi i stvara a u poslednje vreme slobodno eksperimentiše i u pogledu različitih formi unutar sedme umetnosti.
„Baksuzni seks ili luda pornografija“ dramaturški je postavljen u tri poglavlja, jasno odvojena među-natpisima. Od toga, prvi i treći potpadaju pod narativni igrani film, dok središnji deo pripada više eksperimentalnoj formi kroz koju autor sprovodi analizu niza pojmova vezanih za celokupnu ljudsku civilizaciju, ali i konkretno za rumunsko društvo.
Osnovni zaplet narativnog dela filma čini situacija u kojoj se našla učiteljica Emilija (Katia Pascariu), čiji seks-snimak biva objavljen na internetu. Iako ovaj snimak jeste zamajac narativa, u idejnom smislu on je u funkciji mekgafina. Radu Žude, kao reditelj, aktivno učestvuje u Emilijinom užurbanom putovanju kroz Bukurešt, postavljajući kameru u ulogu „živog“ posmatrača-analitičara sveta kroz koji glavna junakinja prolazi. Švenkovima koji „kasne“ za Emilijom ili se vraćaju na prostore kroz koje je ona već prošla, reditelj govori o društvu, tradiciji, složenoj i disonantnoj prošlosti a na kraju i o trenutnom neoliberalnom kapitalizmu. Slike starih zdanja u kojima su nekada bili bioskopi, a danas su samo prazni lokali za izdavanje, smenjuju se sa situacijama rasprava iz redova u apotekama, u koje zalazi glavna junakinja pokušavajući da dobije sedativ bez recepta (makar jednu tabletu).
Eksperimentalno i središnje poglavlje predstavlja leksikon pojmova koji u biti imaju veze sa tematskim okvirom filma u igranim delovima. Ovo poglavlje dotiče ključne tačke rumunske istorije, kao i isečke današnje stvarnosti stvarajući kolaž iz koga se nazire disekcija društva. Seks-snimak je katalizator koji autor poput naučnika spušta u društvenu sredinu o kojoj govori, beležeći reakciju koja nastaje.
U trećem poglavlju Emilija je ostavljena na milost ili nemilost roditelja učenika iz svog razreda, koji su ljuti i gladni razvlačenja svoje lovine. U dugačkom i na trenutke apsurdnom „suđenju“ Emiliji, raspravlja se na prvi pogled o njenoj sudbini dok reditelj gradi grupni portret malograđanštine. Žude uvezuje svoju formu sa idejnom slikom koju nudi. Ceo segment snimljen je, ali i režiran kao sitkom, odnosno kao jeftina i zabavna forma. Treći deo je daleko od realizma u prvom poglavlju kako u kostimskim rešenjima roditelja tako i u glumačkom postupku, dijalogu, ali i atmosferi. Rediteljski, Žude poslednji segment filma gradira do parodije čime dobija farsičnu strukturu. Ispostavlja se da „hemijska reakcija“ koju seks-snimak provocira u ovom društveno-filmskom eksperimentu, rezultira poplavom malograđanštine i primitivnosti. Kako „suđenje“ Emiliji napreduje u dvorištu škole, scenografija postepeno prerasta u setting za kabaretsku scenu.
Koristeći se stilski i formalno različitim sredstvima, Žude slikovito opisuje stanje duha u svom okruženju. Raznolikošću u pogledu stila i roda filma, njegova alegorična slika Rumunije je istovremeno slika svih malih sredina danas koje su suštinski nerazvijene. Ovakve društvene metastaze doživele su eskalaciju u eri svetske pandemije. Žude ovu pojavu sjajno uočava i artikuliše, zaokružujući svoj film sa do sada možda najoštrijim i najozbiljnijim oblikom humora koji u svom središtu sadrži upozoravajuću društvenu kritiku.
Fotografija je preuzeta iz press kit-a Festivala autorskog filma uz dozvolu za korišćenje.
