Kritika filma Trougao tuge

NASLOV FILMA: Trougao tuge (Triangle of Sadness)

REŽIJA: Ruben Estlund

SCENARIO: Ruben Estlund

ULOGE: Haris Dikinson, Čarlbi Din, Vudi Harelson, Zlatko Burić

TRAJANJE: 147’

ZEMLJA: Švedska, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Turska, Grčka

GODINA: 2022.

Putovanje putnog frižidera iz helikoptera do kuhinje na luksuznoj jahti uvertira je za otkrivanje njegovog banalnog sadržaja – tegle Nutele, koja će završiti na trpezi najprivilegovanijih. Posledično će se sve sa delikatno aranžiranih trpeza molekularne kuhinje naći u reci fekalija koja će poteći hodnicima jahte, a zatim će hrana iz prvobitnog dekadentnog obilja biti svedena na ostatke čipsa i grisina. Dekadencija će biti izvrnuta naopako i pretvorena u preživljavanje. Na gledalačku „trpezu“ Ruben Estlund u svom petom dugometražnom filmu donosi satirično ostvarenje kojim dekonstruiše društvenu strukturu metastaziranog kapitalizma, ali ne ostaje dužan ni intelektualističkim strujama i elitizmu. On se ovim bavi analizirajući muško-ženski odnos, odnos dva društvena sloja, ali i ideološki različitih grupacija. Tako je prvi čin, nazvan „Jaja i Karl“, smešten u svet modelinga koji je plodno tle za analizu muško-ženskog odnosa i dekonstrukciju njegovih savremenih postulata. Estlund se više nego jednom u Trouglu tuge opredeljuje za pozorišni pristup sceni, držeći tako scenske postavke i atmosfere u dijalogu u kom se zagrebu konvencije muške i ženske uloge u vezi i značenja pozicije jednakosti danas. Postavljajući scenu u takve stilske okolnosti, suptilno i minimalno pomerene od filmskog realizma, sa estetskim i ritmičkim prizvukom pozorišne scene, reditelj se poigrava sa dvostrukošću uloga: na sceni i u životu.

Drugi čin, smešten na luksuzno krstarenje jahtom, može se tumačiti kao pomerena alegorija Nojeve barke. Žena koja je preživela šlog, a preživeće i brodolom, ponavlja repliku: „U oblacima!“ („In den Wolken!“) dok su i brod i svi njegovi putnici doslovno u izmetu. Likovi na jahti su upravo toliko udaljeni od stvarnosti, oni jesu među oblacima. Sletanje će biti iznenadno i grubo. Trougao tuge se ovde, osim duhovite kritike kapitalizma, hvata u koštac i sa melanholičnim intelektualizmom kroz lik Kapetana (Vudi Harelson), opijenog alkoholom, Marksom i prezirom prema putnicima. Kralj izmeta (Zlatko Burić) i on će se nadmetati u citatima sa Gugla dok brod tone, slikovito opisujući rediteljevu vizuru intelektualnih nadigravanja i inercije svih vrsta ideologije. Treći čin, sa svojom inverzijom pozicija moći između bogatih i nesposobnih i siromašnih i sposobnih, predstavlja sliku društva nakon kraha sveta u kome živimo. Van udobnosti klasa, Estlund postavlja pravila džungle. Iako tačan i obeležen karakterističnim humorom, ovaj čin je možda najslabiji upravo zbog predvidljivosti.

U završnici koja podseća na Parazita (Parasite, Bong Džun-ho, 2019), surovost dostiže vrhunac. Pa ipak, nasuprot scenama u kojima fekalije teku hodnicima, nasilje neće biti prikazano. Estlund se čak neće ni u potpunosti opredeliti da li se ono zaista dogodi, već odabrati da udalji od situacije ali približi suštini. Poslednji kadar je snažan akcenat koji svedoči o dubokoj emotivnosti likova, bez obzira na karakterne uslovnosti koje dopiru iz društva. Ovaj kadar je u značenjskoj i estetskoj disonanci sa ostatkom filma. „Prljav“ far, u kojem se Karlovo lice nikada jasno ne vidi kroz lišće, kao i ritam kadra odgovaraju emotivnosti lika. Iako prekasno, far će biti naglo prekinut ostavljajući publiku u podignutoj atmosferi i vrsti tenzije koja se do tada ne pojavljuje u filmu. Humorni odmak od teme prestaje jer su ulozi veći nego ikad. Drugim rečima, Estlund emotivnost tretira sa punom ozbiljnošću.

On ne osuđuje likove, niti im se podsmeva. Iako groteskni, oni nisu karikature, jer nisu lišeni emocija. Taj sloj čini Trougao tuge dubljim od satiričnog osvrta na društvo ogrezlo u kapitalizmu. U tako složen tretman likova, autor se upušta ležernim rediteljskim stilom otkrivajući posredstvom nekorektnog humora sve ponore morala, humanosti i etike u društvenoj i političkoj korektnosti.

Ponovo ovenčan Zlatnom palmom (prethodno za Kvadrat/The Square, 2017) i nagrađen višeminutnim aplauzom na Kroazeti, Estlund najžešće kritikuje upravo ljude koji ga nagrađuju, postavljajući tom sloju, kome i sam pripada, ogledalo na mesto filmskog platna. Tako one koji su „u oblacima“ dovodi u prašinu stvarnog sveta, putem najboljeg oruđa katarze – humora.

Naslovna fotografija: prizor iz filma Trougao tuge, Fredrik Wenzel ©Plattform Produktion