Tamara Stajić je debitovala na velikom platnu glavnom ulogom u Vetru Tamare Drakulić, filmu koji svoju svetsku premijeru ima upravo danas, 22. novembra, na Filmskom festivalu u Torinu (beogradska publika moći će da ga pogleda 2. decembra, u okviru Festivala autorskog filma). O glumi, pripremama za ulogu i svojim filmskim afinitetima, mlada glumica govori za portal Filmskog centra Srbije.
Vetar je, ako se ne varam, tvoj prvi glumački angažman. Kako je došlo do saradnje sa Tamarom Drakulić i kako se dogodilo da baš ti budeš odabrana za glavnu ulogu?
Bavila sam se amaterski pozorišnom glumom još od osnovne škole, kao član studija glume Dve besne gliste, ali ovo mi je bio prvi angažman ovog tipa. Tamaru sam upoznala na kastingu za ovu ulogu. Pre kastinga sam dobila tekst sa prvom scenom iz Vetra koji mi se odmah dopao i verujem da se videlo da stvarno želim da radim na filmu. Posle nekog vremena primila sam poziv od Tamare i prihvatila ulogu.
Da li je bilo teško pronaći Mininu suštinu? Koliko ti je njen lik bio blizak i da li si, makar delimično, prepoznala sebe u njoj?
U tome mi je Tamara mnogo pomogla, jer smo uglavnom zajedno razjašnjavale lik Mine. Smatram da je suština dobro napisanih likova da svi možemo barem malo da se pronađemo u njima. Postoje ti neki loši periodi kroz koje svi prolazimo, razočarenja, neispunjena očekivanja, sve se to nekako prepliće u ovom liku.
Da li si pre snimanja pročitala predložak po kojem je rađen scenario za film, priču Zmajevi?
Jesam, ta priča mi je značajno pomogla da se pripremim za ulogu i toplo preporučujem svima da je pročitaju. Ana Rodić ima divan, iskren i sirov način pisanja i jako mi je drago što sam imala priliku da je upoznam.
Kako su protekle pripreme za snimanje? Kako si se pripremala za lik?
Par meseci pred snimanje sam se redovno viđala sa Tamarom i prolazile smo zajedno kroz sve scene. Ona uspe tačno da navede glumca da pokaže ono šta treba na neki svoj specifičan način, tako da mi te probe nikada nisu bile naporne. Mnogo puta sam prolazila kroz scenario, nosila ga svuda sa sobom, iščitavala, tražila što više nekih detalja koji izgrađuju lik. Na kraju se to sve lepo sklopilo i jedva sam čekala da počne snimanje.
Da li si gledala prethodne filmove Tamare Drakulić i da li pratiš domaću filmsku ponudu? Šta voliš da gledaš od filmova? Koji su ti domaći i strani favoriti, i da li bi sa nekim mogla da uporediš Vetar?
Gledala sam Ljuljašku i Okean i mnogo mi se dopao taj njen čisto umetnički pristup filmu. Uglavnom sam bila okružena nekim čisto komercijalnim filmovima i serijama. Pravo je osveženje naići na nešto što je nastalo čisto iz želje za stvaranjem. Nisam nikada preterano pratila našu filmsku scenu, mada me je rad na ovom filmu poprilično zainteresovao, tako da ću sigurno pomnije pratiti u budućnosti. Nemam neke posebne favorite koje bih mogla da izdvojim od naših filmova, ali od strane kinematografije Kjubrika mogu da gledam neograničeno puta i svaki put se ponovo oduševim. Generalno volim klasike, volim taj način snimanja i glume, nekako je mnogo prirodniji nego kod većine današnjih filmova. Teško mi je da uporedim Vetar sa bilo kojim drugim filmom jer ga doživljavam dosta lično i veliki mi je problem da ga posmatram objektivno. U ovom filmu smo svi nekako ostavili neke deliće sebe i to ga čini potpuno jedinstvenim.
Koliko je samo snimanje bilo naporno i zahtevno? Šta je ono po čemu ćeš najviše pamtiti rad na ovom filmu?
Kada radite nešto zato što zaista volite i želite ništa nije preterano teško, pogotovo ako ste okruženi dobrom ekipom. Zapravo najveći problem mi je bila hladna voda. Sve ukupno, snimanje je više bilo kao neko radno letovanje, svi smo pomagali šta smo mogli, kuvali, spremali, baš smo bili neka mala zajednica. Bila sam potpuno oduševljena prirodom u kojoj sam se našla, izlascima sunca, divljim flamingosima… Bilo je neopisivo inspirativno i skoro potpuno nestvarno. Mislim da je ono šta ću najviše pamtiti sama ekipa i taj neki osećaj da smo zajedno napravili nešto lepo i kvalitetno i pritom smo uživali u procesu.
Da li ti je učešće u Vetru otvorilo glumačke apetite? Šta dalje? Koji su dalji planovi Tamare Stajić?
Ove godine sam upisala Elektrotehnički fakultet u Beogradu, tako da sam trenutno okupirana studijama, ali su mi glumački apetiti svakako otvoreni i nadam se da ću imati još prilika da to i pokažem. Gluma je nešto čime volim da se bavim, bilo da je u pitanju pozorište ili film, i sigurno ce mi ostati hobi barem još duže vreme, a videćemo da li će to nekada prerasti u profesiju.
Razgovarao: Đorđe Bajić