45. Sofest je okončan i vreme je za sumiranje utisaka… Maja Uzelac, umetnička direktora festivala, za portal FCS-a otkriva detalje u vezi sa ovogodišnjim izdanjem ovog poznatog srpskog filmskog festivala.
Da li si zadovoljna ovogodišnjim učinkom?
Bili su tu ljudi koji nisu nikad ranije bili na SOFEST-u, namerno, jer nisu hteli, a bili su i neki koji dolaze redovno, već decenijama. Svi su se saglasili da je bilo baš mnogo dobro, pa mi ne preostaje ništa drugo nego da prestanem da tražim dlaku u jajetu i da beležim svako sitno kašnjenje u koracima ili pogrešnu nijansu dekoracije, i da kažem da sam zadovoljna. Imali smo sedam-osam hiljada ljudi na ulici. Imali smo sa nama velika imena, Mirjanu Karanović, Božidara Nikolića, Jocu Jovanovića… Imali smo srpsko glumište koje je došlo da pokaže da im je super što i njihove kolege iz drugih filmskih profesija dobijaju pažnju i vrednovanje koje zaslužuju. Najzad su tu bile i filmadžije, ljudi iz raznih segmenata filmskog procesa, koji zajedno rade, neki i decenijama, prvi put su se sretali uz čašu vina „na svome“, tu gde i oni poziraju fotografima i dobijaju velike nagrade. Imam utisak da je to jako bitno za atmosferu u kinematografiji i za profesionalni učinak tih ljudi koji su za nju esencijalni. Oseća se neki entuzijazam. Posledica bi mogla da bude podizanje profesionalnih standarda.
Atmosfera na otvaranju je bila fenomenalna. Koliko su spektakl i glamur važni za dobru posećenost festivala?
Festival je mesto susreta i raspoloženja, gde se ljudi povezuju i inspirišu i provode vreme zajedno, da bi posle toga imali bolju komunikaciju i bili bolji u onome što rade. U tom smislu, veoma je bitno kako će se provesti. Moja je ideja bila da spojim ono što je beogradski duh i lepota – jer SOFEST-ov osnivač jeste Grad Beograd i mnogo gostiju dolazi iz Beograda – sa onim što su Sopoćani navikli da vide i što za njih ovaj festival znači. Ta vrsta eklektike neke plaši, ali mene zabavlja. Ispostavilo se da je sve to izgledalo i bilo odlično zajedno: i popularni Kesić sa svojom himnom festivala i Bilja Krstić s Bistrikom. I Dobra žena i lokalna ekipa. I Anđelija Vujović kao voditeljka, i odbor za doček sačinjen od zvaničnika. I crveni tepih s gomilom fotografa i fijakeri iz kojih filmske ekipe izlaze. I nove nagrade i večiti vatromet. I Toma i Nada, i Kralj Čačka. Opšti zaključak je bio da je otvaranje bilo najbolje bar u poslednjih desetak godina, a budžet festivala je u međuvremenu smanjen otprilike triput.
Pored filmova, Sofest je sadržao i zanimljive prateće programe… Da li bi mogla da nam o tome nešto više ispričaš?
S pratećim programima smo imali dva cilja: prvi, da se esnaf involvira u festivalska zbivanja i da se publici dočara važnost profesija koje festival stavlja u fokus, i drugi, da se ožive neki zanimljivi prostori koji se obično ne koriste za festival, da festival izađe napolje, pod zvezde, i da dobije nešto od lepote i atraktivnosti leta, kada se i dešava. Zbog svega toga, pozvali smo Srpsku asocijaciju snimatelja da nam budu gosti, održali su svoju redovnu sednicu i okrugli sto na temu Film se snima u glavi na našem terenu, napravili smo snimateljsku radionicu za mlade iz Sopota koje ova profesija zanima kao moguće opredeljenje, i na zatvaranju prikazali filmić o festivalu koji su, tokom ovih dana, snimili… Kao omaž Božidaru Nikoliću, koji je ove godine dobio novouspostavljenu Statuetu slobode za doprinos filmskoj umetnosti, napravili smo izložbu plakata njegovih filmova u Staroj Vodenici, uz projekciju njegovog i Duškovog Balkanskog špijuna pod vedrim nebom, na livadi ispred Vodenice. Sedelo se na senu uz čašu vina, DJ Ewox je pravio filmsku atmosferu, instalacija anđela jedne talentovane Ana Marije je sve to vizuelno obojila… A u nastavku ovog omaža, u galeriji Centra za kulturu izložili smo Božine originalne klape sa kultnih filmova, kameru kojom je snimao i izbor neverovatnih fotografija tokom decenija rada… Na njima su svi domaći reditelji i sve zvezde, mladi i iznenađujući, na njima je i Bred Pit, Božino otkriće, mlad, star, s Anđelinom i bez nje… Nismo prevideli ni činjenicu da nas je napustio jedan od osnivača festivala, legenda naše kinematografije, Bata Živojinović, i projekcijama filmova u kojima je ostvario neke od najboljih uloga, na otvorenom, u centru Sopota, setili smo ga se na najlepši način. Od ove godine će i nagrade za najbolju mušku i žensku ulogu nositi njegovo ime, a fotografije Bate u Sopotu, od početka pa do danas, našle su se na zidovima koji vode u projekcionu salu Festivala.
Sofest je festival koji se stalno menja… Da li su za 2017. godinu već planirane neke izmene/dopune?
Ove godine je postalo jasno da je orijentacija ka projekcijama i dešavanjima pod vedrim nebom pravi put, to će se sledeće godine svakako iskoristiti još bolje. Svi će već znati da je u Sopotu zabava i da treba da se dođe. Mislim da ćemo uvesti i nagradu za najbolju filmsku šminku, izostanak te kategorije je jedino što je naš odlični stručni žiri ove godine zamerio.
Diplomirani si reditelj, pa ne mogu a da te ne pitam ima li nekih noviteta u tom domenu?
Pa, prethodni pokušaj dugometražnog igranog je u jednom trenutku počeo da se zove Fatalni film. Posle toliko vremena jurcanja za finansiranjem pošteno je reći da je zaglavljen. U međuvremenu sam krenula s kratkim formama, a jedan po jedan su počeli da me saleću i različiti drugi koncepti, tako da trenutno imam i film, i seriju i pozorišnu predstavu u pokušaju. Videćemo šta će pre.
Kao sagledavaš trenutno stanje u srpskom filmu? Pratiš li aktuelnu produkciju?
To počinje lagano da izgleda kao jedna klima sa šansom. Postoji neki broj filmova u profesionalnom standardu, koji su nastali iz jednog smislenog, novog duha, a onda ima i par iskoka odatle koji su ono zbog čega film kao takav, na svetu i u životu, u ovom sumnjivom trenutku ljudske istorije, još uvek ima potrebe da postoji. Bitni su konkursi, koji su krenuli. Bitna je šansa za manje i nove producente. Bitno je dati podršku ljudima koji su i bez nje već nešto uspeli, svojim ludilom i na mišiće. Bitno je dati priliku različitom, onome što iskače. Odatle često nastaju najbolje stvari.
Razgovarao: Đorđe Bajić