Povodom objavljivanja jubilarnog 10. broja časopisa ASA Architectura/ Scientia/ Ar, SKC Filmforum i časopis ASA Architectura/ Scientia/ Ars u Studentskom kulturnom centru Beograd (Kralja Milana 48) u utorak, 5. Aprila, u 19 časova organizuju projekciju filma „A galaksija okolo sija“ Vladana Radovanovića, kao i razgovor sa autorom.U razgovoru učestvuju: Vladan Radovanović, Dr. Ješa Denegri (istoričar umetnosti), Dr. Melita Milin (muzikološkinja) i Slobodan Maldini (urednik časopisa ASA). Moderator je  Stevan Vuković.

Susret galaksija

!Politikinu” nagradu za 2021. godinu dobio je Vladan Radovanović za višemedijsku izložbu “A galaksija okolo sija”, koja je mogla da se vidi u Hali broj 4 Beogradskog sajma.od 31. avgusta do 13. septembra  2021. godine, od 18 do 22 časa. Vladan Radovanović je već bio gost Filmforuma, 12. decembra 2017, kada je govorio na temu „Sintezijska umetnost u okviru višemedijske umetnosti“, i predstavio svoje dotadašnje radove u tom segmentu stvaralaštva. Tada je još projekat „A galaksija okolo sija“ još uvek bio na granici utopije, u tom vidu materijalizacije na kojem je autor insistirao, beskompromisan kao i uvek. Pa ipak, skoro četiri godine kasnije, taj projekat je realizovan na beogradskom sajmištu, i za tajrad mu je komisja u sastavu ‒ Ljiljana Ćinkul, likovni kritičar „Politike”, Simona Čupić, profesorka na Katedri istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Svetlana Mitić, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Saša Janjić (predsednik), nezavisni kustos, i Marija Đorđević, urednica Kulturnog dodatka lista „Politika” dodelila nagradu za najbolju izložbu za tu godinu. Pored nagrade, koja mu je uručena pre više dva meseca, povod za ovaj nastavak razgovora je i jubilarni 10. broj časopisa ASA Architectura/ Scientia/ Ars, na čijoj naslovnoj strani je Vladan Radovanović,a u čijem sadržaju je zastupljen tekst Dr. Ješe Denegrija pod nazivom „Obnovljeni povratak Vladana Radovanovića“, i intervju sa Vladanom, koji je vodio Slobodan Maldini,osnivač i glavnii  odgovorni urednik tog časopisa. U ponovnom razgovoru sa Vladanom, pored pomenutih, pridružiće nam se i Dr. Melita Milin, viši naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU, koja je prošle godine u veoma prestižnom časopisu „Contemporary Music Review“, u tematskom broju posvećenom srpskim muzičkim avangardama, objavila tekst pod nazivom „Muzika u radovima umetničke sinteze Vladana Radovanovića“.

„Zamišljena kao zvučna lumino-kinetička instalacija polusfernog oblika (prečnika 10 metara i visine šest metara), ’A galaksija okolo sija’ sastoji se iz metalne konstrukcije čiji se gornji deo okreće u pravcu kazaljki na satu i na čijim se rebrastim, lučno savijenim aluminijumskim elementima nalaze brojni svetlosni izvori i zvučnici koji emituju ’Radovanovićevu muziku horolikog tembra’ (Melita Milin), što stvara utisak nebeskog svoda u rotaciji. Na tlu prekrivenom ogledalima dva polukružna metalna zida organskih, talasastih formi oblikuju prsten (sa otvorima za ulazak) čime određuju spoljašnje i unutrašnje granice rada. Zidovi sadrže više od hiljadu zvučno-svetlećih senzora (povezanih sa četrdesetak računara), raspoređenih u valovite nizove, koje posetilac s unutrašnje strane zida aktivira dodirom, a oni reaguju različitim zvučnim i bojenim vizuelnim efektima. Na taj način posetilac sam, po svom nahođenju, formira zvučne senzacije, mada su one delovi jedinstvene Radovanovićeve kompozicije. Neposredno iznad zidova, na tri noseća zakrivljena stuba metalne konstrukcije nalaze se monitori koji emituju video-animaciju Radovanovićevih likovnih predstava različitih momenata istorije Zemlje i ljudske civilizacije od stvaranja sveta do njegovog nestanka, koju prati posebno dramatična zvučna matrica. Na ekranima projektovane vizuelne sadržaje smenjuju određeni opšti pojmovi ‒ posebno grafički oblikovane reči, što omogućuje njihovo promenljivo čitanje i značenje u ogledalskoj slici na podu” – iz teksta profesora Čedomira Vasića, koji opisuje strukturu ovog rada.

Vladan Radovanović: Poetika projekta „A Galaksija okolo sija“: „Projekat pripada sintezijskoj umetnosti, te tim povodom prvo treba nešto reći o mojoj opštoj poetici, jer se ona razlikuje od multimedija, mikstmedija, intermedija i drugih višemedijskih formi. Ovu umetnost zasnovao sam 1957. godine, prvo pod imenom polimedij, i ona podrazumeva stapanje najmanje dva raznočulna medija ili više njih, koji su deterministički uodnošeni u vidu objekta, instalacije, sekvencijelnosti sa izvođačima ili bez njih. Poetika ove umetnosti predviđa pođednako korišćenje i starih i novih medija, neelektronskih i elektronskih. Pod determinizmom što vlada uodnošavanjem medija, neguju se promene koje mogu biti paralelne, suprotne i bočne. Jedan od osnovnih načina uodnošavanja medija jeste intuitivan, oslonjen na lične sinestezije, a drugi je parametarska naučna korespondentnost kojom se medijske relacije ustanovljuju naučno. Bitno obeležje ove poetike je zalaganje za sintezu iz jednog duhovnog centra. Na tome se nastoji jer monoautorsko stvaranje osigurava najviši stepen koherentnosti i korespondentnosti medijskih spojeva. Pošto uključuje semantičnost, sintezijska umetnost može razmatrati i vanumetnički svet i samu sebe, čime se bliži mome projektizmu i konceptualizmu, ali istovremeno zadržava i estetsko dejstvo. Uzgred, projektizam sam uveo 1955. godine, znatno pre konceptualizma, ali oboma je najbitnija zajednička crta mentalnost. Pored toga, zajednički su im i lingvističnost, deestetizacija, tautologija, samorazmatranje i metajezičnost. A samo projektizam odlikuju zalaganje za postojanje predstave o radu u svesti drugog, obaveza da autor sam završi rad koji je započeo i pretežno oslanjanje na predstavu a ne na pojam.“

„Radovanović se javlja na domaćoj umetničkoj sceni sredinom pedesetih,nakon štoje diplomirao kompoziciju na Muzičkoj akaemiji u Beogradu, u društvenoj i duhovnoj atmosferi posleratnog modernizma unutarkojega se umetničke prakse odvijaju u strogo odvojenim disciplinama slikarstva, skulpture i crteža/grafike, umesto pridržavanju kojih on već tada teži njihovomprevazilaženju i konačnom napuštanju. Krenuvši od studija muzike, vođen jakom potrebom individualnog samoispoljavanja, Radovanović je pre iz širokih znanja opštekulture  umesto iz specijalističkog literarnog i likovnog obrazovanja pristupio radu na knjigama poput Pustoline, 1968 i Noćnika, 1972, kao i radu na vizuelnim tvorevninama prilagođenih prikazivanju na izložbama. Stoga dugo ostaje nepoznat i neshvaćen u profesionalnim krugovima, da bi tek pojavom nove umetnosti sedamdesetih postao prihvaćen kao pojedinačni autor zaiste iznenađujuće ranih datuma zamisli i realizacija u više odvojenih ili međusobno prožetih medijskih oblasti, što će biti potvrđano njegovim učešćima na izložbi i teksom u katalogu „Nove umjetničke prakse 1966-1978 u Galeriji suvremene umjetnosti“ u Zagrebu 1978. i potom na izložbi  „Nova umjetnost u Srbiji 1970-1980.“ Ovako je profesor Ješa Denegri opisao institucionalizaciju Vladanovog rada.

UMETNIČKA BIOGRAFIJA

Vladan Radovanović je rođen u Beogradu, 5.9.1932. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM 1993.

Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projektizam (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij, radovi s telom i ideogrami (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988).

Centralno mesto u njegovoj poetici zauzimaju sintezijska umetnost i vokovizuel. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 28 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Dobio je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, 7 za vizuelne umetnosti i višemedijsku umetnost, 6 za literaturu i 1 nagradu za doprinos razvoju kulture.

Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost koju je predložio 2000. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Uvršten je u leksikon Srbi koji su obeležili HH vek – pet stotina ličnosti.

PUBLIKACIJE, MAPE, PLOČE, KASETE I KOMPAKT DISKOVI • Pustolina, Beograd, Nolit, 1968. • Poliedar, mapa uz Rok br. 2, 1969. • Evolucija, UKS Beograd 1971. • Noćnik, Beograd, Nolit, 1972. • Sonora, UKS Beograd 1974. • Stringent, UKS Beograd 1974. •  VERBO-MEDIA, Delo br. 4 (posvećeno mome radu), Beograd 1977. • Glas iz zvučnika, ploča, Beograd, SKC, 1975. •  Becoming Distinct/Indistinct, kaseta, Antwerpen, Guy Schraenen, 1977. •  Vladan Radovanović, autorska ploča (Sferoon, Kamerni stav, Sonora, Evolucija) LP 2520, PGP RTB, 1978. •  Electra zastupljena na ploči Elektronski studio Radio Beograda, I, LP 2513, PGP RTB 1978. • Audiospacijal, UKS Beograd 1978. •  Recorded zastupljen na: Enco Minarelli: Vooxing Poooetr, Bondeno 1982 •  Audiospacijal zastupljen na ploči Elektronski studio Radio Beograda, II, PGP RTB 1984.

-Malo večno jezero, UKS Beograd 1984. •  The Eternal Lake, (kaseta), Klaus Groh, Five Towers… West Germany 1985. • Varijacije za TV, Televizija Beograd 1985. • Vokovizuel, Beograd, Nolit, 1987. •  Samopredstavljanje umetnika, Studentski kulturni centar i Naissus Records, Niš, 1990. •  Otisci,  izdavač Zoran Božović, Beograd 1993. • Mena, Beograd, samostalno izdanje, 1995. • Cosmic Music, SOKOJ CD 202, 1997. • Ideogrami, LEP, Beograd, 1998. •  Malo večno jezero, u: 20 godina Radionice zvuka Dramskog programa Radio Beograda CD 1-5, 2005. •  Muzika sfera, dupli kompakt disk, PGP RTS, 2005. •  Vladan – sintezijska umetnost, jednomedijsko i višemedijsko stvaralaštvo Vladana Radovanovića 1947 – 2005, Narodni muzej Kragujevac, 2005. •  Vladan Radovanović, Koraci 3 – 4, Kragujevac 2006 (broj u celosti posvećen stvaralaštvu Vladana Radovanovića).

-Vladan – projektizam, mentalističko stvaralaštvo 1954-2006, Muzej Macura i Topy, Beograd, 2010. •  Muzika i elektroakustička muzika, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2010. •  Fonoverzum, dupli kompakt disk sa elektroakustzičkom muzikom, Samizdat, Beograd, 2010. • PRIČA O „o“, Novo Miloševo, 2019. •  MEĐU BIĆEM I NEBIĆEM, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin, 2019.

SAMOSTALNE IZLOŽBE I KONCERTI

-Akvareli i crteži, Beograd, Dom omladine, 1952. (bez kataloga).        •   Muzika i crteži, Beograd, Radnički univerzitet Đuro Salaj, 1962. •  Prozirne slike, crteži i elektronska muzika, Beograd,  Galerija Doma omladine,  januar – februar 1969. •  Lik-značenje -zvuk, Novi Sad, Tribina mladih, 1973.

-Istraživanja, Gent, IPEM, 1976. (bez kataloga).    •  Mediji 1954-1976. (retrospektiva) Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti, 18. novembar – 13. decembar, 1976. •  Trans-medij, Amsterdam, Other books and so, 1978. •  Verbo-voko-vizuelna istraživanja, Zagreb, Galerija suvremene umjetnosti,  12-27. maj 1979.         • VocoVisual, Ferara, Centro Ipermedia, 1984. •  Vokovizuel, polimedij i muzika, Galerija Studentskog kulturnog centra, Niš,  17. decembar – 4. januar 1991. •  Vladan Radovanović – kompozitor, Novi Sad, Tribina mladih, 19.11.1992. •  Izložba apstraktnih crteža i slika 1959-1968. i vokovizelnih kompjuterskih grafika 1990-1991, Galerija Radio Beograda, 29. maj – 5. jun, 1991. •  Dimenzije sinteze, Monografska izložba, Beograd, Galerija ULUS, 7-19. maj, 1992. • Snovi, Beograd, Galerija FLU, 1993. •  Omaž majstorima vokovizuelne umetnosti, Galerija Kulturnog centra, Beograd, 5-18. septembar 1994.

-Vokovizuel – omaži majstorima vokovizuelne umetnosti, Galerija kulturnog centra, Kula,  5 – 19. decembar 1997. •  Sintezijska umetnost, Cinema REX, Beograd, 19. mart 1997. •  Apstraktni strukturizam – crteži i prozirne slike, Galerija harizma, Beograd, jun 2003. •  Portret kompozitora Vladana Radovanovića, 14. međunarodna tribina kompozitora, Kulturni centar Beograda, 28. oktobar 2005. •  Sintezijska umetnost  (retrospektiva), Narodni muzej Kragujevac, Kragujevac, decembar-januar 2005. •  Linearija, Galerija Haos, Beograd, oktobar 2006. •  Sintezijska umetnost (retrospektiva), Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd, aprilmaj 2007. •  Vokovizuel i projektizam – retrospektiva, Galerija savremene umetnosti Zrenjanin, oktobar 2007. •  Vladan sintezijska umetnost,  vokovizuel – projektizam, Galerija  „Srbija“, Niš, april-maj 2009.

-Projektizam, Arte Galerija, Beograd, april-maj 2010. •  Autorski koncert izveden na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu 2013. •  VOKOVIZUEL SP, Galerija RTS, Beograd, 2018.

NAGRADE Za muziku

-Nagrada Jugoslovenske Radio-televizije za Sferoon, 1967. •  I nagrada Jugoslovenske Radio-televizije za Kamerni stav, 1969. •  II nagrada (I nije dodeljena) na BEMUS-u za Sonoru, 1971. •  Oktobarska nagrada grada Beograda za Evoluciju, 1971. •  Prva nagrada Jugoslovenske Radiotelevizije za Evoluciju, 1972. •  I nagrada Jugoslovenske Radio-televizije za elektroakustičku muziku za Elektru, 1975. •  II nagrada (I nije dodeljena) na međunarodnom konkursu za elektroakustičku muziku u Buržu za Audiospacijal, 1979. •  Nagrada Petar Konjović za Vokalinstru kao najbolje delo izvedeno u 1982. godini. •  Nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia za Malo večno jezero, 1984. •  I nagrada za Sazvežđa na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1988. •  Nagrada „Stevan Mokranjac“ za Sideral, 2014.

Za vizuelne umetnosti

-Nagrada grada Beograda za Dimenzije sinteze kao najbolju multimedijalnu izložbu u 1992. godini. •  I mesto i nagrada na One Minute World Festival u Sao Paolu za video rad Kratka autobiografija, 1996. •  Plaketa za Belog Anđela na Umetničkoj koloniji Mileševa 2002. •  I nagrada u kategoriji miks medija za Muziku sfera na Osmom međunarodnom bijenalu minijature, 2005. •  Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, 2008. •  Nagrada SANU „Milan Tabaković“ za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008 godine, 2009. • Nagrada „Mića Popović“ za 2012.

Za književnost i radiofoniju

-Nolitova nagrada za knjigu Pustolina, 1968. •  II nagrada na konkursu Trećeg programa Radio Beograda za radiofonsku dramu Odlazak, 1974. •  I nagrada  na konkursu Dramskog programa Radio Beograda za eksperimentalni poetski tekst Rez, 2006. •  Plaketa „Vitomir Bogić“ za životno delo i izuzetan doprinos radiofoniji, 2013. •  GRAMATA Pesničke republike Vladanu Radovanoviću za knjigu Vokovizuel koja nije nagrađena a objavljena je u poslednjih 50 godina, 2018. •  Nagrada „Todor Manojlović“ za moderni umetnički senzibilitet za 2019.

Za doprinos razvoju kulture

-Vukovu nagradu za izuzetan doprinos razvoju kulture, 2014.

Z. J.