U završnoj fazi izrade je dugometražni dokumentarni film „„Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali“ Gorana Radovanovića. Goran Radovanović je, uz Borisa Trbića, i scenarista ovog ostvarenja.
Film nastaje u produkciji kuća NAMA FILM i OKTOBAR FILM, a uz podršku Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Jugoslovenske kinoteke, i Arras Film Festival-a.
U filmu učestvuju: Milena Dravić, Svetozar Cvetković, Ilija Bašić, Slobodan Miletić, Branislav Dimitrijević, Andrej Popović, Petar Volk. Snimatelji su Dragan Đorđević, Aleksandar Angelovski i Radoslav Vladić, a kompozitor muzika i zadzžen za dizajn zvuka je Ognjan Milošević. Montažerka filma je Maja Kokić, dok je reditelj druge ekipe Nenad Pirnat.
U rediteljskoj reči Goran Radovanović je istaakao sledeće: „U želji da se sakrijem od hladnoće, kada sam kao trianaestogodišnjak krajem šezdesetih prvi put pobegao iz škole, ušao sam u bioskop. Sa ozbiljnim puberetskim prezirom prema tadašnjem jugoslovenskom filmu ušao sam na projekciju domaćeg filma koji se zvao Nevinost bez zaštite. U zamenu za toplotu bio sam spreman da odspavam u mraku bioskopske sale na još jednoj dosadnoj socijalističkoj priči baziranoj na revolucionarnom nasleđu… Ali na ekranu počela je da se odvija priča toliko drugačija od sivila jugoslovenske filmske i životne stvarnosti! Odvijao se film kao iskričava iluzija puna igre, humora i posebnosti! Odvijala se umetnost kao žongleraj! Od tada pa do danas Dušan Makavejev, reditelj filma Nevinost bez zaštite, postao je i ostao moj omiljeni jugoslovenski/srpski reditelj!
Film WR: Misterija organizma iskristalisao se kao simbol filmskog nasleđa koje nam je ostavio Dušan Makvejev: filmski jezik kao igra i večiti eksperiment u režiji i montaži! A zabrana ovog filma vremenom je postala simbol Jugoslavije kao nedovršenog socijalističkog eksperimenta. Otuda i moj film Slučaj Makavejev ili proces u biskopskoj sali nije samo omaž jednom od najvećih i filmskih stvaralaca sa ovih prostora, već i pokušaj da se otkrije najveća trauma socijalističke Jugoslavije: pokušaj uspostavljanja demokratije bez suštinske slobode, ili pokušaj uspostavljanja slobode bez istinske demokratije.
Ili kako bi jedan od učesnika diskusije održane juna 1971. posle projekcije filma WR: Misterija organizma u Novom Sadu sa ideološkom ostrašćenostu iskreno uzviknuo sa govornice biskopa „Arena“: „Mi imamo pravo u našoj demokratskoj zajednici da zabranimo ono što nam se u ovoj zemlji ne sviđa…”!
Ovo je moj rediteljski pokušaj da napravim vizuelno uzbudljivo delo koje počiva na četiri audio trake, tajno snimljene tokom gorepomenute “diskusije”
A da niko ne zaspi u mraku bioskopske sale …“
Goran Radovanović je reditelj više hvaljenih i nagrađivanih dokumentarnih filmova, poput Castinga, Pilećih izbora, Uz Fidela do kraja, Terase…, a u njegovom scenarisatičko-rediteljskom opusu su i dva dugometražna igrana filma – ostvarenja Hitna pomoć i Enklava, koja je bila i srpski kandidat u trci za Oskara za najbolji film sa neengleskog govornog područja za 2015. godinu.
Fotografije dobijene ljubaznošću NAMA FILM-a.
Zoran Janković