Juče je u Beogradu u 87. godini preminuo Dušan Makavejev, svakako jedan od najznačajnijih i u svetu najpriznatijih jugoslovenskih i srpskih reditelja.
Na planu dugometražnog filma debitovao je 1965. godine sada već potvrđenim klasikom, filmom Čovek nije ’tica, a usledila su sledeća ostvarenja: Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P.T.T., Nevinost bez zaštite, WR: Misterije organizma, Sweet Movie, Montenegro, Koka-kiola kid, Manifesto, Gorila se kupa u poodne, Rupa u duši. Uzeo je udela i omnibusima Nedostaje mi Sonja Heni i Danske piger viser alt, filmu iz 1996. godine koji predstavlja poslednju stavku u rediteljskom delu njegovog opusa.
Bio je je jedan od rodonačelnika crnog talasa u tadašnjem jugoslovenskom filmu, nagrađivan je i nominovan za festivalska odluičja na prestižnim festivalima poput Berlinskog (Srebrni medved za Nevinost bez zaštite), Kanskog, Čikaškog, festivala Telurajd, Sao Paulo, Mar del Plata… Osim toga, dobitnik je velikog broja drugih domaćih i stranih nagrada: Oktobarska nagrada Beograda, Srebrna arena u Puli, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, „Filmska legenda” koju dodeljuje Festival filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu…. U septembru prošle godine promovisan je u počasnog doktora na Rektoratu umetnosti u Beogradu.
Bio je urednik mnogih listova: Student (časopis), Književne novine i Danas. Bavio se i pisanjem za mnoge časopise.
Pre par godina se na par sekundi pojavio u jednoj sceni studentskom rimejku (kaver-filmu) Ljubavnog slučaja…, a uskoro, uz najavljenu premijeru na predstojećem FEST-u, ćemo biti u prilici da pogledamo i dugometražni dokumentarni film Slučaj Makavejev (ili proces u bioskopskoj sali) autora Gorana Radovanovića.
Na fotografiji u pročelju teksta: Dušan Makavejev i Ljuma Penov (na snimanju kaver-filma Ljubavni slučaj…)
Zoran Janković