Zapaženi kratkometražni dokumentarni film „A sad se spušta veče“ nastavlja festivalski pohod, nedavno je nominovan za nagradu Silver Eye, što autorku tog ostvarenja, Maju Novaković, nije sprečilo da nađe vremena i za učešće u ovoj rubrici našeg portala (i hvala joj na tome). Na temu omiljenih domaćih filmova ona nam je otkrila sledeće:
-Jedan od najdražih naših filmova mi je Žena s krajolikom Ivice Matića. Film u kome se prepliću umetnosti i priroda. Reditelj kroz kadrove slika život. Pejzaži se pretapaju sa naivnim slikarstvom Ismeta Ajanovića, čije je slike Matić koristio u filmu. Kada šumar nosi svoje slike kroz pejzaže one se spajaju i postaju celina. Divno prikazan sukob umetnika i društva, kao i umetnikova težnja ka slobodi i pravednosti. Film me podseća i na film Pirosmani gruzijskog reditelja Georgi Šengelaja. Oba filma govore kroz naivno slikarstvo i prikazuju nerazumevanje između umetnika i društva. Sjajno prikazivanje atmosfere i duha seoskog naroda, njegove naravi, duhovitosti, dobrote, pa i prgavosti. Matić je zavirio u pejzaž i stavio ga u ram filmskog kadra. Rečju, to je film koji zadire u emocije, priroda u umetnost, a umetnost u prirodu. Moram da spomenem i filmove Vlatka Gilća, a među njima Ljubav, film u kome se ručak radnika i njegove žene pretvara u praznik.
Zoran Janković