Nakon festivala, počev od specijalne projekcije u zvaničnom programu u Kanu, pa onda i brojnih drugih, a potom i redovne bioskopske distribucije, Panama, prvi celovečernji igrani film Pavla Vučkovića, skrenuo je dosta pažnje esnafa i publike. Na minulom konkursu FCS-a njegov projekat Gorske oči dobio je preporuku za konkurs za razvoj projekta, a Pavle Vučković nam je ovako odgovorio na pitanje koji mu je to srpski film i omiljeni…
„Na ovo pitanje izbegavam odgovor, jer postoje mnogi filmovi koji su mi omiljeni, a iz različitih razloga. Da odgovorim na zadatak odlučio sam se za kriterijum – ovakav film bih voleo da sam radio i to je film Tri Aleksandra Saše Petrovića. Ono što je za mene glavni kvalitet tog filma je način na koji je obrađena tema, iz kog proizilazi jedna humana i univerzalna ideja. Podjednak tretman koji su u filmu dobili i Nemci i partizani je ono što je za mene bilo iznenađujuće i duboko ljudski, pogotvu uzevši u obzir vreme kada je film rađen. Ne postoje negativci i pozitivci, to nije ratni film, to je film o ljudima u ratu. Način na koji je korišćen filmski jezik, duge, meditativne sekvence potere u tišini, likovnost kadrova, stilizacija prikazanog nasilja i okrutnosti, daju ovom filmu jednu univerzalnu dimenziju koje je na mene ostavila dubok trag. Čak sam u svom studenskom filmu Beži zeko, beži – vežbi potere, ubacio citate na film Tri. Dodatni kvalitet, nešto što nisam svesno uvideo kada sam ga prvi put gledao u Kinoteci, pre skoro osamnaset godina, vizuelni je tretman – način na koji je preciznim i nenametljivim filmskim jezikom preneta i priča i vizuelna simbolika. Film je bogat simbolima, što po sadržaju, što po načinu kadriranja, a opet to je sve u potpunoj službi narativa i ne izbacuje gledaoca iz priče. Ovakav pristup, vizuleni i humani, film Tri stavlja u vrh svetskog filma.“
Z.J.