Kratkometražni igrani filmovi „Žmurke“ i „Jesenji valcer“ ovih dana i sedmica nižu odličja i nastavljaju svoj festivalski pohod, a reditelj narečenih ostvarenja, Ognjen Petković, današnji je gost ove naše rubrike. Na temu omiljenih domaćih filmova on nam je priznao sledeće:
– Emir Kusturica, Aleksandar Petrović, Živko Nikolić i Boro Drašković. Ovo su autori koji su imali najveći uticaj na mene. Za sve je karakteristično što su savršeno precizno skicirali „Našeg čoveka“, potpuno mu ogolivši karakter, namere, želje… Svaki od njih je na svoj način to uradio, pretvarajući tu našu lokalnu priču u univerzalnu. Mislim da je to formula kojoj bi se svi trebali vratiti. Imam utisak da se danas pomalo zanemaruje to lokalno pri pisanju scenarija, ili ako se to uhvati, onda se zanemaruje univerzalnost toga, odnosno da je to naše lokalno, na nekom nivou zajedničko celom svetu.
Dom za vešanje– Svi smo mi na neki način odrasli u Domu za vešanje i sa Domom za vešanje. Ovaj film je za mene ono čemu se treba težiti u filmskoj režiji.
Underground– Priča o ljudskoj i medijskoj manipulaciji, zbog koje se umire. Priča o jednoj zemlji.
Tri– Ratna priča, jeziva, odvratna, istinita i neprevaziđeni Antonije Isaković.
Skupljači perja– Jedan od najznačajnijih jugoslovenskih filmova sa fantastičnim Bekimom.
Lepota poroka– Za ovaj film imam osećaj da najbolje opisuje naše loše tradicionalno nasleđe, sa Mirom Furlan koja je to odlično iznela.
U ime naroda– Kinšasa, magična jedinica za udaljenost rešenja u odnosu na običnog čoveka. Filmska Antigona. Užasan osećaj nemoći.
Život je lep– Politika uništa sve, pa i lepotu. Paun kojeg politički funkcioneri raskidaju za stolom, najbolje opisuje šta čovek uradi sa lepotom, ispeče je. Ne postoji duša, postoji samo dupe.
Od kratkih filmova, istakao bih kratke filmove Vlatka Gilića, Živka Nikolića i Guernicu Emira Kusturice.
Zoran Janković