Jovo Maksić preporučio se pažnji filmske javnosti i istinskih filmofila važnim i zapaženim epizodama u ostvarenjima Život i smrt porno bande i Klip, a svu punoću njegovog glumačkog dara na filmu spoznala je publika koja ga je gledala u hvaljenom ostvarenju Isceljenje bračnog para Jović. Maksić nam ovde, uz ponešto napetosti, otkriva svoj omiljeni domaći film svih vremena.
„Teško je da se odlučim za samo jedan najbolji srpski film, a da ne pomenem još neke, ogrešio bih se prema sebi. Pomenuću devet, po meni najboljih filmova, pa ću dok ih pominjem, nekom unutarnjom eliminacijom da izdvojim jedan kao najbolji. U igri su:
Kad budem mrtav i beo Živojina Pavlovića,
Buđenje pacova Živojina Pavlovića,
Mlad i zdrav kao ruža Jovana Jovanovića,
Skupljači perja Aleksandra Petrovića,
Život je lep Bore Draškovića,
Nacionalna klasa Gorana Markovića,
Majstori, majstori Gorana Markovića,
Ko to tamo peva Slobodana Šijana,
Otac na službenom putu Emira Kusturice.
Sad je došao red se opredelim za svoj omiljeni domaći… Pa, recimo… Majstori, majstori! Pre svega, tu sj sjajna glumačka ekipa, zatim odličan scenario pun sjajnih unutrašnjih obrta kod likova, odlična režija… Zapravo, film je genijalan zbog svoje nenametljive jednostavnosti. Sjajna kritika sistema kroz prikaz jednog dana u školi. Moram za kraj da pomenem nezaboravnu scenu, kada Aleksandar Berček recituje pesmu Aleksandra Sekulića Majstori u kući, a pokojni Zoran Radmilović konstatuje: Je l’ vidiš šta škola učini od čoveka?“
