Jelena Mihajlović, cenjena glumica Narodnog pozorišta u Subotici, nedavno je odigrala ulogu u „Strahinji“ Stefana Arsenijevića, a upravo snima srpsko-makedonski film „Homo“ u režiji Igora Ivanova. Jelena mnogo voli voli i gleda filmove i verovatno je pravi trenutak bio da je priupitamo koji su joj to domaći filmovi omiljeni.
-Jako mi je teško da odlučim. Kako koji naslov izgovorim, tako mi se drugih sedam osveži u sećanju a ne mogu da nabrojim baš sve što volim i što uvek mogu ponovo da gledam. Smislila sam zato da izdvojim 3 za koja najčešće u razgovoru o filmovima pitam „ee, jesi gledao/la…” i ako je odgovor ne, onda sa velikim angažmanom objašnjavam kako „moraš to da gledaš!”
Kičma Vlatka Gilića
Neverovatno mračna, na neki način zloslutna ali ne i nerealna, slika sveta (nek propadne, nije šteta). Film počinje u nekoj strašno turobnoj atmosferi i kako vreme odmiče sve je teskobnije. Misterija se ne otkriva i mi ne saznajemo šta je to što sve veći broj ljudi nagoni na samoubistvo, ali gledamo jednu metaforičnu studiju sveta i ljudskog ponašanja pred apokalipsu. Ljudi su konstantno suočeni sa smrću, grad je doslovno postao krematorijum i jako je zanimljivo kakve mrakove ta blizina i stalno prisustvo smrti izvuče. A tu me posebno fascinira način igre, pogledi i glumački postupci – a svi su genijalni. Gilićevi kratki filmovi, posebno Ljubav i In continuo su mi takođe na listi omiljenih filmova svih vremena.
Društvena igra Srđana Karanovića
Kad mi neko kaže da nije gledao Društvenu igru, uvek se obradujem što će sad da je otkrije! Apsolutno mi je genijalna ideja od koje kreće taj film. Reditelj je pozvao sve zainteresovane na audiciju za film, odabrao tridesetak kandidata, a film nastaje na osnovu njihovih želja – šta bi voleli da odglume. Tokom filma reditelj im te želje ispuni i mi dobijemo jednu neverovatnu priču o njima, o nama i o svetu oko nas. Atmosfera, predeli, kadrovi… naročito ona nesrećna svadba…. sve mi je istovremeno i presmešno i pretužno… Takav utisak mi pored Društvene igre ostavljaju još samo Žilnikovi filmovi (koji bi svi do jednog mogli da se nađu na ovoj listi).
Zvizdan Dalibora Matanića
Htela sam da malo i budem u toku pa da ne pričam samo o davno prošlim vremenima, a među novijim filmovima Zvizdan mi je jedan od najjačih emotivnih dojmova. Moram da priznam da sam čitajući o filmu bila skeptična i čak mislila da je možda malo dosta s tom temom… Ali, na žalost nije i po svemu što vidim još nismo dovoljno rekli… A Zvizdan jako dobro razume tu našu opterećenost nacionalnošću i svu bedu života u tom bezumlju… Jako mi je to bilo potresno.Pored toga otkrio nam je Tihanu Lazović, što je dragoceno.
To su ta neka tri omiljena, tri jer moram negde da se zaustavim. Ali sam pokušavajući da se ograničim sa top tri, shvatila da mnogo volim domaći film. I teško mi je da ne pomenem i filmove Sabirni centar, Tilva Roš, Pogledaj me, nevernice, Tajvanska kanasta, Skupljači perja, Kuduz, Kad budem mrtav i beo, Underground, Majstori, majstori, Lice revolucije, Ustav Republike Hrvatske, Vlažnost, Život je lep, Bure baruta, Srbenka… Neke zato što su legendarni, neke zato što su važni ili novi i osvežavajući, neke možda i ne sasvim opravdano ali jako volim. I, sigurno će mi sutra sinuti još neki koji sam zaboravila…
Zoran Janković