Preksinoćna premijera edukativnog kratkog igranog filma Posmatrači na programu RTS-a ponukala nas je da porazgovaramo sa rediteljem Nikolom Ljucom. Popričali smo o Posmatračima, ali i o Vlažnosti, njegovom prvom dugometražnom filmu koji živi uzbudljiv i bogat festivalski život još od premijera na Berlinskom festivalu i ovdašnjem FEST-u.
Šta tebi lično predstavljaju Posmatrači i otkud ti na tom rediteljskom zadatku?
Scenaristkinja filma, Nataša Drakulić, me je pozvala na projekat verujući da je moj način vizuelnog pripovedanja i rada sa glumcima dobra kombinacija sa tom konkretnom temom. Ona je sa Unitas fondom već duže vreme spremala scenario, koji je, inače, baziran na istinitim pričama. Malo je neodgovorno reći da je ovakva temi meni interesantna ali baš taj mračni ekstrem u koji mladi likovi upadaju svojom nepažnjom je dramska situacija koja me intrigira.
Kako si se izborio sa ograničenjima pravljenja suštinski ipak namenskog filma?
Scenario je jako dobro napisan i dramaturški zategnut, što je zahvalno za rad. Film traje 35 minuta i sastavljen je od 3 priče ali ta vrsta ekonomičnosti u pripovedanju je jako nezgodna za režiju jer nema vremena za sekund viška a potrebno je uspostaviti likove i određenu atmosferu. Da ne spominjem da je 36 scena trebalo snimiti za 6 dana. Ja sam u pripremama imao probe sa mladim glumcima, debitantima iz Dadova, koji su nosioci glavnih uloga, i tu sam se osećao sigurno. Samo snimanje je bilo naporno ali sa odličnom atmosferom među celom ekipom. Morali smo toliko brzo da radimo da nije bilo vremena za više od tri dubla i tri postavke kamere po sceni, što je bila nova teritorija za mene.
Koliko si slobode imao pri stvaranju Posmatrača i šta očekuješ od tog rada?
Kad sam prihvatio da radim film, shvatio sam da je to prvi film na kom nisam autor scenarija. To mi je bilo jako uzbudljivo, tumačenje svega od nule, kao u pozorištu i sa svima sam se zezao da mi je to prvi director for hire posao. Mene je cela ekipa tretirala kao autora i niko se nije mešao u moj posao, jer smo se na početku jako dobro razumeli šta pravimo, zašto to pravimo i za koju je to publiku. Kad već pričamo o publici ili o ciljnoj grupi ovog edukativnog filma, to su srednjoškolci u celoj Srbiji. Nakon premijere na RTS 2 film će biti distribuiran u sve srednje škole i koristiće se kao edukativni materijal i baš zbog toga smo se trudili da film nema dokumentarni pristup temi koji bi možda i bio očekivan.
Šta se sve u bliskoj prošlosti zbivalo sa Vlažnošću i sledi li joj još neko festivalsko gostovanje? Kada će televizijska premijera?
Vlažnost je od domaće premijere na FEST-u imao dosta stranih i domaćih festivalskih prikazivanja. Dobili smo nagrade u Valensiji i Minhenu, imali fantastičnu regionalnu premijeru u Sarajevu, a zatim u Vukovaru. Film će sigurno do kraja sledeće godine putovati po stranim festivalima, TV stanicama i VOD platformama. U narednih mesec ili dva, očekuju nas Luksemburg, Slovenija, Makedonija, bioskopska distribucija u Hrvatskoj i Holandiji, a onda i domaća televizijska premijera na RTS-u.
Da li si u ovom međuvremenu (u smislu naknadne pameti i vremenske distance) postao svestan i nekih nedostatnosti svog filma ili nekih njegovih segmenata ili aspekata?
Mislim da tek sad počinjem da gledam film kao gledalac i da pomalo uživam u njemu. Zamerke i nedostatke sam najviše video u dizajnu i miksu zvuka ali i dalje sam jako srećan filmom. To je film koji smo hteli da napravimo i iza koga stojim u potpunosti. Jako su zanimljive reakcije na film kod domaće i strane publike. Iznenađuje me šta ljude zbunjuje i šta ih provocira. Ja sam od onih reditelja koji čita sve što se piše o filmu, ne želim da se izolujem od komentara, čak i onih glupih zlih na Jutjubu. Mene te stvari raduju i uzbuđuju, jer zato se i bavim filmom – da bih sa ljudima nešto delio i pokrenuo ih, pa to bile nežnost ili provokacija i tenzija.
Na čemu novom trenutno radiš, kako odmiču pripreme za serijsku adaptaciju romana Mirjane Novaković Tito je umro, i šta je ono što možemo očekivati od tebe na planu i filmskog i TV sadržaja u nekoj doglednoj budućnosti?
Trenutno sam na dva fronta, jako uzbudljiva ali i jako naporna. Zanimljiva je serijska forma, naročito ova autorska koja sad postaje dominantna. Mene su još pre dve godine Uliks Fehmiu i Snežana Bogdanović kontaktirali sa Mirjaninim romanom i ponudili saradnju. Staša Bajac i ja smo prošli kroz nekoliko ruku tritmenta da bi se genijalnost romana prebacila i proširila u televizijsku epizodičnu formu, uz veliku pomoć producenata i same Mirjane Novaković. Ambicije su nam velike i ozbiljne i nadam se da će se sledeće godine krenuti u produkciju. Paralelno sa tim, radimo i na mom novom filmu, po imenu Igrale se delije. Scenario je razvijan u okviru CineLinka i u narednom periodu ćemo ići na još nekoliko međunarodnih koprodukcionih marketa. Staša i ja ga pišemo sa konkretnim glumcima na umu, konkretnim lokacijama, koje sam ja pripremao još u fazi pisanja tritmenta, a koja je trajala dugo zbog komplikovane i trilerske strukture. Reakcije su jako dobre, ljudi su iznenađeni samim filmom i idejom i trebalo bi da se snima 2018. godine.
Razgovarao: Zoran Janković