O filmu Vlažnost, debitantskom dugometražnom ostvarenju reditelja Nikole Ljuce po nekoliko osnova biće puno priče u medijima i filmskim krugovima u mesecima pred nama. Naime, upravo ovo ostvarenje je otvorilo 44. FEST, čime ova manifestacija na konkretnom primeru pokazuje veru u (novi i bolji) domaći film. Pre toga, Vlažnost je imala prilike da pogleda i njegove domete izvaga publika na Berlinskom festivalu, gde je ovo delo predstavljeno u okviru prestižnog programa Forum. Zvanični sinopsis nam otkriva osnovnu postavku i polazni zaplet… Petar je zgodan i harizmatičan menadžer uspešne kompanije koja velike državne projekte snabdeva građevinskim materijalom. Po povratku sa poslovnog puta, njegova žena Mina ga dočekuje na aerodromu. Oni dolaze kući, a nedugo zatim Mina nestaje bez traga. Od te večeri pa nadalje, Petar počinje da skriva njen nestanak od svih u svom okruženju. Dok danju pokušava da održi savršenu sliku koju je o sebi izgradio, noću ne može da spava; počinje da trči praznim ulicama i suočava se sa drugačijim licem grada, njegovim kontrastima i sukobima koje nikada do tada nije primećivao. U periodu od nedelju dana, Petrovi strahovi i nesigurnost sve više izlaze na površinu; što se više trudi da ih potisne – oni su sve jači.

Naravno, upravo izloženo filmofilima budi asocijaciju na filmove kao što su holandski Nestajanje (Spoorloos, 1988) Džordža Sluizera i američki Slom (Breakdown, 1997) Džonatana Mostova. Ipak, imajući u vidu milje iz koga stiže Nikola Ljuca, kao i njegov minuli rad oličen u nizu interesantnih, uspešnih i naglašeno polemičnih kratkih filmova (Četvrtak, Scene sa ženama, a posebno Narednik) u estetskom, idejnom i stilskom smislu Vlažnost ipak treba sagledavati unutar koordinatnog sistema savremenog evropskog filma arthouse kova. S tim u skladu je i autorsko pojašnjenje teme i konteksta u kome, između ostalog, stoji i da „društvene tranzicije ne pogađaju ljude samo na ekonomskom nivou već i na intimnom planu, te se nameće suštinsko pitanje šta smo u procesu promene dobili a šta izgubili.“ Scenario za film napisali su Staša Bajac i sam Ljuca, a za fotografiju je bila zadužena proverena Ljucina saradnica Maja Radošević. Za muziku se postarala Janja Lončar (Život i smrt porno bande, Jovica i njegovi zubi), dok je scenografija delo Zorane Petrov (Žena sa slomljenim nosem, Život i smrt porno bande, Klip, Neprijatelj, Odumiranje). Naravno, moraju biti spomenuti i glumci: Miloš Timotijević (kome je ovo, nakon niza upečatljivih i primećenih epizoda, prva glavna uloga na filmu), Tamara Krcunović, Maria Kraakman, Katarina Marković, Dragan Bakema, Milan Marić, Slaven Došlo, Vanja Ejdus, Jasna Ornela Bery, Feđa Stojanović, Jelena Stupljanin, Tanja Petrović, Biljana Keskenović, Vladimir Aleksić, Marija Opsenica, Borka Tomović, Milena Živanović, Milutin Petrović, Slaviša Čurović, Veljko Knežević, Jadranka Selec, Zoran Tošić, Milica Majkić, Matea Milosavljević, Jelena Puzić i Miloš Radulović.

Produkcija filma ističe i da je svojevremeno na Berlinale Script Station platformi za razvoj scenarija Berlinskog filmskog festivala ovaj projekat osvojio prestižne nagrade za razvoj filmskog scenarija – francuske televizije ARTE i Eurimages-a pri Savetu Evrope. Prava je retkost u čitavoj Evropi, a naročito na našim prostorima, da jedan debitantski film dobije tako široku i značajnu podršku i prepoznavanje u fazi razvoja. Film traje 113 minuta, u pitanju je srpsko-holandsko-grčka koprodukcija, delo je saradnje ovdašnjih kuća Dart Film & Video, Cinnamon Production i holandskog Lemming Filma, uz podršku Filmskog centra Srbije. Na upravo završenom FEST-u, Vlažnost je trijumfovala u Nacionalnoj selelekciji osvojivši nagrade za najbolji film (Beogradski pobednik), najbolju režiju (Nikola Ljuca) i najbolju mušku ulogu (Miloš Timotijević). Film se od 03. marta nalazi na redovnom repertoaru domaćih bioskopa.

Autorska ekipa

Režija: Nikola Ljuca
Scenario: Staša Bajac, Nikola Ljuca
Producent: Nataša Damnjanović, Vladimir Vidić
Uloge: Miloš Timotijević, Tamara Krcunović, Maria Kraakman, Katarina Marković, Dragan Bakema, Milan Marić, Slaven Došlo
Direktor fotografije: Maja Radošević
Montaža: Jelena Rosić, Nataša Damnjanović, Vladimir Vidić
Muzika: Janja Lončar

Zoran Janković