U godini kada viđenija ovdašnja ostvarenja beleže zapažene nastupe po bočnim programima svetskih filmskih festivala A kategorije, krunu tog prijatnog perioda po kinematografiju Srbije svakako predstavlja činjenica da će koliko prekosutra (9. septembra), u glavnom takmičarskom programu Filmskog festivala u Veneciji, svetsku premijeru doživeti dugoočekivani i dugonajavljivani povratnički film Emira Kusturice, ostvarenje Na mlečnom putu.
Da ukratko podsetimo – u pitanju je sveukupno deveti igrani film. Prethodni film, Zavet, prikazan je pre gotovo čitavu deceniju, 2007. godine. Kusturica se iz oba prethodna venecijanska nadmetanja vratio sa visokim zvaničnim odličjima (za debitantski mu film, Sjećaš li se Dolly Bell?, Kusturica je ovenčan Zlatnim lavom, dok je za film Crna mačka, beli mačor 1998. nagrađen Srebrnim lavom na istom tom festivalu). Što se Mlečnog puta tiče, reč je o srpsko-britansko-američkoj koprodukciji, za čiju je prodaju na međunarodnom nivou zadužena prestižna kuća Wild Bunch.
Zvanični sinopsis glasi ovako i otkriva sledeće – „Ratno je proleće. Svakog dana, mlekadžija prelazi borbenu liniju na magarcu, izbegavajući metke kako bi preneo svoj dragoceni tovar vojnicima. U toj njegovoj misiji prati ga dobra sreća, voli ga prelepa seljanka, mirna budućnost je pred njim… i sve biva baš tako do dolaska misteriozne Italijanke koja će preokrenuti njegov život na glavačke. Tu otpočinje priča o strastvenoj i zabranjenoj ljubavi koja će ih oboje sunovratiti u niz fantastičnih i opasnih avantura. Pridružiće im se sudbina i čini se da niko i ništa neće moći da ih zaustavi…“
Emir Kusturica u rediteljskoj eksplikaciji, između ostalog, pojašnjava i naglašava sledeće: „Režirao sam savremenu bajku i u isti mah sve ovo bilo je jednako uzbudljivo kao bilo koji drugi film koji sam napravio. U ovom filmu otkrio sam lepotu i otkrio sam intenzivne, ljudske svetove. Na mlečnom putu se razvio iz mnogih slojeva moga života. Ako bih mogao da uporedim svoj doživljaj filma nekada i sada, ovog puta bih se pomnije zagledao u prapočetak. U različitim fazama u mom životu film je postojao kroz dijalog sa drugim umetnostima, književnošću, slikarstvom i tako dalje. Ovog puta pratio sam pravolinijsku putanju u razvoju filma unutar čistote filmskog jezika… Ovo je veoma jednostavna priča koja je iziskivala ogroman fizički napor i koja je bila teža za pravljenje nego što bi se to moglo činiti. Dugo smo snimali, borili smo se sa prirodom, uglavnom snimajući u eksterijerima, pošto sam tražio krajolike koji će odraziti duboki skriveni univerzum glavnih junaka: čoveka i žene koji se zaljubljuju jedno u drugo, i koji su radi da se žrtvuju u prirodi.”
Emir Kusturica je i autor scenarija, ali i tumač glavne muške uloge; osim njega u filmu Na mlečnom putu igraju Monika Beluči, Predrag Manojlović i Sloboda Mićalović. Film su producirali: Pola Vakaro, Emir Kusturica, Lukas Akoskin i Aleks Garsija, snimatelji su bili Goran Volarević i Martin Šec, montažer je Svetolik Mića Zajc, autor muzike Stribor Kusturica, scenograf Goran Joksimović, a kostimograf Nebojša Lipanović. Snimatelji zvuka bili su Novica Jankov i Aleksandra Perović, produkcijim su se bavile Dunja Kusturica i Nana Kusturica, a za kasting se postarao Slobodan Dedeić.
Na Mlečnom putu traje 125 minuta, a u ovom trenutku nisu poznati datum početka i način distribucije ovog filma u Srbiji.
DODATAK (1. mart 2017): Posle svetske premijere u Veneciji 9. septembra 2016. godine i beogradske premijere na otvaranju 45. FEST-a, Na mlečnom putu je 25. februara stigao u srpske bioskope. Srpska verzija traje 140 minuta, što znači da je 15 minuta duža u odnosu na međunarodnu.
Zoran Janković