Sam početak jula doneće nam i novo izdanje Bašta festa, još uvek mladog festivala u čijem fokusu je isključivo kratki igrani film. Tim povodom razgovarali smo sa Majom Šušom, glumicom, osnivačicom i umetničkom direktorkom Bašta festa, i Jovanom Jelisavčićem, glumcem, osnivačem i glavnim i izvršnim direktorom te filmske prigode. Kako teku pripreme za ovogodišnje izdanje festivala?
Šta to, ukupno uzev, čini okosnicu i posebnost vašeg festivala?
Maja: Verujem da je glavna karakteristika Bašta festa specifična energija, zasnovana na ogromnom entuzijazmu, pozitivnoj atmosferi i velikoj želji ekipe mladih ljudi koji su okupljeni oko festivala da on bude baš onakav kakav jeste. Spoj čarobne prirode Bajine Bašte, Drine, Nacionalnog parka Tara, jezera Perućac i Zaovine, i projekcija i žurki na otvorenom, nikoga do sada nije ostavljao ravnodušnim. Takođe, karakteristično je što se u takmičarskom programu nalaze isključivo kratki igrani filmovi. Filmovi koje selektori Ognjen Glavonić i Luka Bursać biraju sadrže zanimljiva i autentična glumačka ostvarenja, pošto između ostalih nagrada dodeljujemo i dve glumačke nagrade, koje se prikladno zovu Zlatna interpretacija. Glumačke nagrade su stvarno retkost kada su u pitanju festivali kratkog filma.
Jovan: Takođe, imamo i izlete za učesnike, a to nisam video na drugim festivalima. Ono što mnogi ističu kao prednost je činjenica da skoro ceo festival gosti provode zajedno, tako da se na neki način tokom četiri dana stvori mala komuna gde se ljudi zbliže, upoznaju i razmene iskustva. Starije kolege i žiri su takođe deo te iste putanje, tako da razbijamo svaku zamišljenu granicu između afirmisanih i manje afirmisanih autora i sve svodimo na jedan nekonvencionalni sistem funkcionisanja koji se pokazao kao jako dobar i produktivan za sve nas.
Zašto su baš kratki igrani film u fokusu vašeg festivala?
Maja: Kako smo Jovan i ja glumci, nama je bilo prirodno da fokus bude na igranim filmovima, a s obzirom da smo tokom studiranja snimali mnogo kratkih filmova, smatrali smo da je kratki film negde zanemaren u našoj zemlji. Osim toga, ja veoma volim kratki film i mislim da on uopšte ne treba da predstavlja za mlade autore stepenik ka dugometražnom, već da treba da postoji i da se razvija kao forma za sebe. Teško je napraviti dobar kratki film koji vam ostaje u glavi danima ili mesecima, isto onoliko koliko je teško u skraćenoj minutaži napraviti upečatljivu ulogu.
Jovan: To se ispostavilo kao dobra odluka jer se i festival na taj način profilisao ka mlađim autorima i studentima, tako da je Bašta fest spontano postao dobar poligon za otkrivanje talenata.
A zašto baš Bajina Bašta?
Maja: Jovan je iz Bajine Bašte i ja sam prvi put saznala nešto više o tom gradu tek kada sam njega upoznala na Akademiji. Od prve posete, potpuno sam se zaljubila u ovaj gradić, gostoprimstvo, srdačnost i otvorenost na koju sam naišla. Kao studenti jednog leta, dok smo se sunčali na obali Drine, počeli smo da pričamo kako bi bilo kada bi se sada ispred nas pojavilo platno na kome bismo mogli da gledamo film i tako je počela ideja o festivalu. Kada mi je dve godine kasnije, Jovan došao sa predlogom da stvarno to uradimo, niko od nas dvoje nije se pitao da li je to izvodljivo i realno.
Jovan: Ja sam rođen u Bajinoj Bašti, i do svoje 24. godine skoro da je nikad nisam napustio na neki duži period. Uvek me je veoma inspirisao taj grad i mislim da smo jedno drugom bili dovoljni. To je jedan od onih gradova u kom nije bitno da li si bogat ili siromašan, svako ima podjednaku šansu da u njemu uživa. Zbog toga sam uvek bio zahvalan i osećao potrebu da mu na neki način uzvratim i uradim nešto za njega, ali i za mlade ljude koji u njemu odrastaju. Uz sav naš entuzijazam, bilo je potrebno mnogo rada da se festival postavi na noge. Ja u suštini mislim da ne postoje stvari koje je nemoguće sprovesti već da je to pitanje istinske želje. Mi smo stvarno želeli da se Bašta fest desi.
Da li se onda festival možda od početaka do danas i simbiotski vezao sa Bajinom Baštom i kako izgleda ta veza, saradnja, sinergija?
Maja: Mislim da sada Bašta fest ne bi mogao da postoji negde drugde, jer je poprilično uslovljen bajkovitom prirodom koja se tamo nalazi. Drago nam je da i bajinobaštanska publika ima priliku da se susretne sa kratkim filmom, a negde i sa filmom uopšte, jer redovan bioskopski repertoar tamo ne postoji. Takođe, pred sam festival, u junu organizujemo dve radionice za osnovce i srednjoškolce. Smatram da je i taj edukativni deo veoma važan, jer u Beogradu deca imaju priliku da se susretnu sa najrazličitijim sadržajima, dok svuda u unutrašnjosti takvih mogućnosti ima mnogo manje.
Jovan: Ceo grad je stao iza ove ideje, a koliko je ljudima bilo stalo da se festival održi najbolje govori njihova angažovanost oko svakog segmenta. Nosili su sa nama stolice, montirali skele za platno, lepili plakate po gradu, nudili svaku vrstu pomoći. Njihova zainteresovanost za festival i nas stalno drži budnim i tera da razmišljamo kako da ga unapredimo i učinimo još boljim. Bašta fest je i nastao zbog ljudi koji su ga odmah zavoleli, on je isto tako i njihov i oni imaju pravo na njega, a mi smo tu da vredno radimo i da ga čuvamo od loših vetrova.
Kako sa tačke vašeg dosadašnjeg iskustva izgleda konkretizovana borba za decentralizaciju u kulturi?
Maja: Neophodno je da se u celoj zemlji nešto kvalitetno i zanimljivo dešava. Mislim da bi svako trebalo da ima osećanje i iskonsku potrebu da nešto uradi za svoj grad, jer centar sveta je tamo gde ti izabereš da bude. Borba je naravno velika i teška, ali su s druge strane i ljudi mnogo otvoreniji jer nema nikakvih, a kamoli kvalitetnih sadržaja, nema ni ideja ni inicijativa, tako da smo mi imali sreće da smo od prve godine dobili podršku Opštine Bajina Bašta, Sportsko turističkog centra i Ustanove „Kultura“ koji su prepoznali da je to nešto potrebno i važno za njihov grad.
Jovan: Kultura je verovatno jedna od najugroženijih grana, posebno kada razgovaramo o malim gradovima širom Srbije. U takvim okolnostima nastupa jedno kolektivno stanje pasivizma i gradovi u nekim periodima godine totalno opustoše, kao da u njima niko ne živi. Potrebno je da se ljudi aktiviraju, da ne kritikuju Beograd, već da uzmu najbolje od njega, niko nam neće ništa promeniti ako mi sami ne budemo želeli bolju okolinu. Mladi iz unutrašnjosti moraju da se ohrabre, udruže i da stvaraju, da traže podršku od lokalnih samouprava, republičkih institucija, da budu uporni, ako treba i dosadni kako bi pokrenuli stvari sa mrtve tačke. Ako bi sklonili sve moje i Majine želje i maštarije, Bašta fest je upravo nastao kroz jednogodišnju pripremu, fanatičnu upornost, objašnjavanje, ubeđivanje, ali je na kraju postao nešto sa čime se svi ponosimo. Mislim da je Bašta fest dobar primer decentralizacije kulture, jer tokom ta četiri dana grad postaje oaza filmskih i muzičkih dešavanja, što je veoma veliko i važno i za ovaj mali grad i za region.
Hoće li biti osetnijih odstupanja od polaznog okvira i prethodnih festivala u izdanju za ovo leto? Da li je bilo ili još uvek ima prostora za dopune, dorade, korekcije?
Maja: Mi se svakako trudimo da poboljšavamo kvalitet festivala, da naša interna organizacija bude sve bolja i sadržaji što raznovrsniji i zanimljiviji, ali nikada nismo imali ideju da festival postane nešto što nije bio od starta. Nikada nismo želeli crvene tepihe, zatvorene projekcije, VIP ulaznice, želimo da on ostane slobodan, spontan i nonšalantan kao što je bio i do sada. Prošle godine smo u odnosu na prvu godinu uveli projekciju za zatvaranje festivala i dodelu nagrada na obali jezera Perućac, koja je za nas bila ozbiljan organizacioni poduhvat, ali je izgledala potpuno čarobno. Proširili smo tim sa ekipom ljudi koji su se nekako prirodno vezali za ovaj festival u protekle tri godine, samim tim poslovi su mnogo jasnije podeljeni i ne moramo Jovan i ja da radimo bukvalno sve, kao što je bilo u početku.
Jovan: U pregovorima smo sa potencijalnim novim saradnicima koji bi nam omogućili dodatne nagrade koje bi dale dobar stimulans mladim autorima da svoj film prijave na Bašta fest. Festival će svakako rasti u meri u kolikoj je potrebno, volim često da kažem da ne treba brzati sa stvarima, ne pumpati ih veštački, već pustiti da se festival sam nadograđuje kroz godine. Naravno, nezaobilazna tema su i finansije, koje su uvek problem i to bi trebalo da bude naš sledeći korak, pronalaženje stabilnijih izvora finansiranja. Ima mnogo prostora i pravaca u kojim bi Bašta fest mogao da se razvija, i o tome razmišljamo svakodnevno, ali to i jeste draž bavljenja ovim poslom, idemo zajedno – pa dokle stignemo.
Razgovarao: Zoran Janković