„Munje!“ su OPET u bioskopima! Novi film iz radionice reditelja Radivoja Raše Andrića i scenariste Srđana Srđe Anđelića videlo je više od 100.000 gledalaca. Osim već dobro poznatih glumačkih imena, nastavak voljene komedije predstavio je publici i nekoliko novih lica. Naš sagovornik je jedan od njih – mladi glumac Marko Pavlović, koji u filmu „Munje: Opet!“ tumači lik Ogija.
Kao što je i očekivano, „Munje: Opet!“ su na prvom mestu gledanosti u bioskopima Srbije. Kakve su reakcije gledalaca? Da li ti pišu, prilaze? Šta kažu za film?
Reakcije gledalaca su mahom vrlo pozitivne. Primetio sam da je film naročito ostavio utisak na mlađe gledaoce koji posle projekcija prilazile meni i drugim kolegama da nam kažu da im je bilo super zabavno i zanimljivo. Neki od njih nisu gledali prvi deo i nastavak ne stavljaju u kontekst sa njim. Veoma mi je drago što neki novi klinci prepoznaju sebe i svoje savremeno okruženje u „Munjama: Opet!“, sve to bez upoređivanja sa nekim prošlim vremenom.
Kako je protekla premijera?
Premijeru sam čekao sa velikom dozom iščekivanja i adrenalina, pošto sam tada film gledao prvi put. Nemam mnogo iskustva sa filmskim premijerama, ali je čitava ekipa „Munja: Opet!“ zračila tako pozitivnom, prijateljskom energijom i veselošću, da je to za mene bio jedan prelep i nezaboravan događaj.
Sada kada si pogledao film na velikom ekranu, kako ti se čini tvoja uloga? Da li si postigao ono što si planirao sa Ogijem?
Sabravši utiske, zadovoljan sam putem kojim je otišla moja uloga, a u skladu sa planovima i probama sa Rašom. Mislim da sam kroz svoj lik predstavio jedan tip mlađih ljudi, sa novim izgledom, estetikom, ciljevima i aspiracijama koji su sasvim drugačiji od ležernosti i naivnosti Mareta i Popa. Naravno sve to u prostoru koji je određen nama mlađima, jer su ipak „Munje: Opet!“ prvenstveno priča o Maretu, Popu i njihovom arhineprijatelju Gojku Sisi.
Pošto znam da izuzetno voliš izvornik, šta je to novo što „Munje: Opet!“ donose, a šta je ostalo kao pre?
Glavna spona između dva dela „Munja!“ su stari likovi, njihova borba sa dominantnim negativnim muzičkim i društvenim trendovima u prvom delu, je vrlo prisutna i u nastavku. Gojko je i dalje predstavnik šunda, neukusa društva, jedino je vreme pojelo Popovu i Maretovu mladost, pa se njihov bunt i otpor sada čini jos uzaludnijim. Ono što je novina u drugom delu jeste važna tema iseljavanja mladih iz zemlje, pesimizam po pitanju ostanka ovde, što je u suprotnosti sa optimizmom i nadom u bolje sutra koji je postojao kada je, posle tragičnih 90-tih, u bioskope stigao prvi deo. Mislim da to pitanje odlaska mladih ljudi daje nastavku izvesnu tragičnost i mračnu perspektivu, koja je, naravno, suptilno iskazana, između redova komedije i avanture.
Koji su posebni izazovi kada glumiš u komediji?
Komedija je jedan od najzahtevnijih žanrova, jer nasmejati ljude je vrlo često teže nego ih potresti ili rastužiti, naročito u našem vremenu i okolnostima gde nema mnogo razloga za smeh. Mišljenja sam da komediju ne treba igrati nikako drugačije nego maksimalno ozbiljno sa punom verom u to što povereni ti lik izgovara, jer to što komične likove muči za njih predstavljaju prave probleme.
Otkrij nam planove.
Nedavno sam završio snimanje serije „Pasjača“, a glumim i u dokumentarno-igranoj seriji „Drug Marko“, čije je snimanje u toku. Osim toga, aktivan sam u pozorištu „Boško Buha“, „Ateljeu 212“, kao u i par nezavisnih produkcija.
Razgovarao: Đorđe Bajić
Foto: Đorđe Bajić