Dok se u bioskopima sa velikim uspehom prikazuje Jesen samuraja, zamolili smo kompozitora Marka Kona da za portal FCS-a otkrije kako je protekao rad na ovoj komediji, ali i drugim filmskim izazovima u proteklih dvadeset godina.
Prvi put si komponovao filmsku muziku sredinom devedesetih, za Herc minutu, jedan segment omnibusa Paket aranžman. Čemu tolika pauza između tog filma i sledećeg filmskog projekta na kojem si radio, komedije Mali Budo?
Ne znam da ti odgovorim na to pitanje. Tako je ispalo. Život je hteo da se srpski film i ja razdvojimo na dvadeset godina. Mislim da smo oboje sazreli u tom periodu. Srpski film svakako, za sebe nisam baš siguran. Skoro sam preslušao nešto od muzike iz Herc minute i ne znam da li bih drugačije to uradio danas. Verovatno bih u smislu aranžmana i/ili produkcije, odnosno zvuka, ali što se same melodije, dakle komponovanja tiče i dalje mi je to odlično.
Reditelj Danilo Bećković je sarađivao sa tobom na sva tri svoja dugometražna projekta. Kako je prvi put došlo do saradnje i kako se ona vremenom razvijala?
Danila i mene je međusobno upoznao Dimitrije Vojnov, tako da smo počeli da se družimo mnogo pre nego što smo počeli da sarađujemo. Saradnja je počela iz prijateljskih pobuda. Naime, Danilu je za, kako smo tada mislili, kratkometražni film Mali Budo trebala pomoć oko izbora pesama koje će se „videti“ u filmu, znate to je ona muzika koja se čuje u kafiću, u kolima sa radija i slično. Kada je snimljen i pregledan materijal zaključili smo da je bar u jednoj sceni neophodan skor odnosno prava komponovana muzika za film. Napravio sam predlog, Danilu se veoma dopalo, a onda je Budo postao veliki film, prvo u smislu da je postao dugometražni, a onda i u svakom drugom smislu. Posle toga je sve išlo prirodno. Crnjanski je bio veliki izazov, jer je to jedan veoma ozbiljan dokumentarac u kome nema mesta za suptilne muzičke duhovitosti koje su inače jedno od mojih omiljenih sredstava kad je primenjena muzika u pitanju. Međutim i to je ispalo više nego sjajno.
Kako je protekao rad na muzici za Jesen samuraja? Da li si prvo pogledao radnu verziju filma, ili si počeo da komponuješ unapred, dok je snimanje još bilo u toku ili čak i pre toga?
Rad na filmu je dugotrajan i bolan proces. I uvek je frka sa vremenom. Tako da sam počeo da radim na muzici veoma davno, kada sam prvi put pročitao scenario. Mislim da jo to bilo čak pre premijere Malog Buda. No, ozbiljan rad je počeo negde u maju, kada smo spremali prvi trejler.
Koliko je Danilo Bećković uticao na tebe prilikom rada na muzici? Da li je imao neke posebne zahteve?
Muzika je u filmu uvek u funkciji filma. I naravno da mi je komunikacija sa rediteljem bila od krucijalne važnosti za sam proces rada. O smernicama, željama i uopšte načinu na koji će muzika doprineti filmu smo se lako dogovorili. Danilo je imao jasnu viziju, a ja mislim da sam je ne samo ispratio već i nadogradio.
Da li se varam u proceni da si inspiraciju za muzičku podlogu Jeseni samuraja crpeo iz muzike osamdesetih?
Upravo tako, to je bila jadna od glavnih smernica. S obzirom da je film inspirisan blokbasterima osamdesetih godina, hteli smo da muzikom pružimo izvesni omaž tim godinama, bez obzira što se film dešava u današnjici. Ujedno, muzika „iz nekih prošlih vremena“ dodatno oslikava infantilnost karaktera glavnog lika. Njemu u glavi sve vreme svira muzika iz perioda kad je bio u srednjoj školi. Njemu čak i „moderna muzika“ zvuči tako.
Kako je nastala glavna tema filma?
Glavna tema filma je inspirisana pesmom Nisam ti rekao sve Poslednje igre leptira, koja se i sama „pojavljuje“ u filmu. Svojevrstan omaž. U nekoliko ključnih trenutaka ta tema se provlači kroz različite aranžmane i forme i u odnosu na to ista melodijska struktura zvuči nekada zlokobno, nekada pobednički, nekada setno a nekada zaneseno. Iako ni jedan ton nije isti kao u pesmi pokojnog Neše Leptira, mislim da smo uspeli da zadržimo i oživimo njegovu neverovatnu energiju.
Predstavi nam saundtrek Samuraja… Koje sve instrumentale i pesme publika ima prilike da čuje u filmu? Ko su ti ovog puta bili ključni saradnici?
U saundtreku se pojavljuju razne sumanute stvari. Zanimljivo je da sam se pomučio da nabavim sintisajzere iz prve polovine osamdesetih godina i poneki iz druge. Koristio sam Minimoog, Roland TR-606, Roland Juno 106, Roland D-50, Korg Polysix, Korg M1 i opskurni Casio VL-1 između ostalog. Sve to ne bi bilo moguće bez divnih muzičara i još divnijih saradnika Ivana Mirkovića Bambija, Mladena Pecovića i Gorana Germana, koji su toliko dobro odsvirali to što su svirali da sam pomislio da je ono što sam ja svirao bez veze. No čak su i to uspeli da obogate, neverovatni genijalci. Imamo fantastičnu obradu pesme Ace Lukasa Nešto protiv bolova, koju je otpevala Bojana Vunturišević. Ta numera u filmu je pravi primer „muzike u Vladičinoj glavi“. Sara Jo i Marko Mandić pevaju novu verziju čuvene pesme Troje hrvatske grupe Xenia. I to rade fantastično.
Koje domaće i strane kompozitore filmske muzike poštuješ? Imaš li uzore?
Zoran Simjanović, Nemanja Mosurović i, naravno, Goran Bregović se nameću kao logičan izbor, a od stranaca Džon Vilijams, Hans Zimer i Johan Johanson (koji se očigledno inspirisao muzikom iz Malog Buda kad je komponovao za Sikario, al’ nećemo sad o tome).
Razgovarao: Đorđe Bajić