Pre par godina i filmofili u Srbiji bili su u prilici da pogledaju 32. decembar, debitantsko dugometražno igrano ostvarenje banjalučkog reditelja Saše Hajdukovića, koji ovih dana snima Meso, igrani film i televizijsku seriju. Upravo je to direktan povod za ovaj razgovor sa njim za novi portal Filmskog centra Srbije.
Šta vas je ispunjavalo u profesionalnom smislu u ovom međuvremenu, od 32. decembra pa do Mesa?
Poslednjih par godina sam se uglavnom bavio reklamnim spotovima i predavanjima na fakultetu. A sa kratkim filmom 400 rolni , koji je bio svojevrsna proba za Meso, završio sam master studije. Posljednjih godinu dana smo aktivno radili na scenariju i pripremi za snimanje Mesa.
U kojoj fazi snimanja se Meso nalazi u ovom trenutku?
Zašli smo u drugu polovinu snimanja. Držimo se rokova, kvalitet ne trpi, postavili smo standarde od kojih ne odstupamo i nadam se da smo na pravom putu.
Šta po vama, kao onome ko stoji na čelu autorske kolone, predstavlja samu srž i okosnicu Mesa?
Na čelu autorske ekipe zajedno stojimo Nikola Pejaković i ja. On kao scenarista i jedan od glavnih glumaca, ja kao reditelj i saradnik na scenariju. Mi pričamo o transformaciji našeg grada. Od malog postaje veliki grad, a od male roštiljnice nastaje zgrada. U toj promjeni se mjenjaju ljudi, odnosi, vrijednosti… Šta sve gubimo u tom napretku i šta postajemo? To, naravno, nije samo naša priča već priča čitavog Balkana.
Predstavite nam radnju, autorsku ekipu i saradnike uz čiju pomoć i doprinos nastaje film Meso…
Uz Kolju (Nikolu Pejakovića) i mene najvažniji dio posla nosi producent Brankica Janković, zatim glavni organizator Đorđe Vranješ, sjajna snimateljska ekipa na čelu sa Sašom Petkovićem i Draganom Radetićem kao direktorima fotografije i drugima. Glavni glumci su Igor Đorđević, Nikola Pejaković, Branko Janković, Marija Pikić, Vuk Kostić, Ljubiša Savanović, Faketa Avdagić Salihbegović…
Da li vas u kreativnom, ali i produkcionom smislu, opterećuje činjenica da istovremeno snimate i film i televizijsku seriju?
Ne. Mi smo krenuli kao da snimamo jedan veliki film. Ne dijelimo scene na filmske i serijske. Mislim da se danas i serije snimaju na taj način i da tu nema više granice. Produkciono jeste komplikovano jer snimamo tri mjeseca, ali to smo znali i na početku.
Budući da u priči o bosanskohercegovačkom filmu danas mahom govori o delima koja stižu iz Federacije BiH, šta se na polju filma dešava u Republici Srpskoj? Ima li vidljivijih koraka napred?
Prošle godine je konačno bio konkurs Ministarstva kulture za film čiji budžet nije bio veliki, ali je bilo nešto. Nadam se da će neki od tih projekata uskoro ugledati svijetlost dana. Baz produkcija u kojoj radimo i Meso je potpisala ugovor sa RTRS-om o saradnji na pet godina i trudićemo se da tu napravimo što više ozbiljnih projekata i tako pokrenemo kinematografiju sa mrtve tačke na kojoj se sada realno nalazi.