Mlade glumice Jelena Puzić i Milena Đurović istakle su se u filmu Otvorena Momira Miloševića, drami sa elementima horora koja je svoju svetsku premijeru imala u okviru ovogodišnjeg izdanja FEST-a. U zajedničkom intervjuu, Milena i Jelena progovaraju o izazovima Otvorene i budućim glumačkim planovima.
Razgovarao: Đorđe Bajić
Pošto se te na samom početku svojih karijera, zamolio bih vas da se predstavite čitaocima sajta Filmskog centra Srbije… Zanima me, pre svega, kako je došlo do toga da počnete da se bavite glumom i u kojim projektima ste do sada učestvovale?
Jelena Puzić: Na sceni sam se oduvek osećala svojom; baš kao u pesmi grupe ABBA – „igrala sam pre nego što sam prohodala“. U osnovnoj školi se to ispoljavalo u kombinaciji beskrajnog presvlačenja, šminkanja, pevanja i plesa, koji sam trenirala godinama, a gluma je došla u gimnaziji, pa zatim na Filozofskom fakultetu, sa ubrzanim kapiranjem sveta u kome smo i razvijanjem kritičkog mišljenja, kao i želje da nikada ne prestanem da radim ono što mi se radi i da budem svoja na svome. Danas je, nažalost, jedino umetnicima dopušten taj luksuz, mada on povlači sa sobom nedostatak bilo kakve sigurnosti, kao i razna poniženja, ali neću sad o tome. Glumu sam završila u klasi profesorke Mirjane Karanović, što je bio jedan od najboljih životnih poteza. Te, sada već skoro dve godine od diplomiranja, bile su izuzetno plodne, s obzirom na, pre svega, film Pored mene i Zlatnu arenu, Vlažnost i Berlinale, sada Otvorenu, razne pozorišne projekte, od kojih sam najponosnija na Ćelavu pevačicu, predstavu koju smo par klasića i ja režirali, producirali i izvodimo uspešno celu sezonu u UK Parobrod.
Milena Đurović: Književnost, muzika i film su moj život. Po struci sam diplomirani žurnalista i nakon iskustva u toj profesiji sam shvatila da ne gajim dovoljno strasti prema tom pozivu. Od malena se bavim pevanjem i sviranjem, a pre par godina sam upisala školu filma za amatere. Odrasla sam gledajući filmove Vesa Krejvena i danonoćno čitajući Stivena Kinga. Mogu da kažem da sam više nego zadovoljna što je moja prva uloga baš u Momirovom filmu, zato što su drama i horor moji omiljeni žanrovi.
Kako ste došle do uloga u Otvorenoj? Koliko su vam uloge koje tumačite, Sara i Alisa, bile zahtevne i izazovne? Da li ste zadovoljne saradnjom sa Momirom i svojim učinkom?
Milena Đurović: Momira poznajem nekoliko godina. Pozvao me je na kasting i nakon nedelju dana me je kontaktirao da mi ponudi ulogu Sare. Lik Sare nije bilo lako odigrati, što zbog njenog povučenog karaktera i toga što je ona potpuno drugačija od svojih vršnjakinja. Sara je u velikom konfliktu sa okruženjem u kojem se nalazi. Iako je teško bilo svesti mimiku i gestikulaciju na minimum, a pri tome pokazati emociju, koja je ključni element ovog filma. Uživala sam u svakom danu snimanja. Mislim da je Momirov rad budućnost horor filma na ovim prostorima i volela bih da ponovo radimo zajedno.
Jelena Puzić: Do uloge u Otvorenoj sam došla jednostavno, na kastingu, na koji me je Momir pozvao. Koliko mi je poznato, nisam mu bila prvi izbor (pogreši čovek), ali mislim da sam bila pravi. Ulogu sam i prihvatila, jer je bila vrlo izazovna, pre svega, fizičkim zadacima, a zatim i konstantnim unutrašnjim sukobom koji Alisa proživljava. Momir je vrlo svojeglav čovek, a on bi za mene mogao da kaže da izigravam zvezdu, tako da vam je jasno da snimanje nije proteklo glatko, ali sad je sve to smešno, a ostaje film, kojim sam prezadovoljna, a nadam se da će i publika biti.
Da li su u izgledu neki novi glumački zadaci?
Jelena Puzić: Trenutno je aktuelna predstava Dragi tata, koja je bila jedna od ispitnih predstava moje klase, a u planu je i jedna monodrama, ali o tome možemo za koji mesec. I uopšte, imam punu svesku planova i ideja.
Milena Đurović: Moj lični zadatak je da se konstantno usavršavam u novoj profesiji koju sam odabrala. Dobila sam ponude za dva niskobudžetna projekta koji bi trebali da se realizuju u toku ove godine.
