Središnji deo proleća neizostavno je u kalendaru ljubitelja ambicioznijih dokumentarnih filmova odvojen i za praćenje ponude festival Beldocsa (ove godine od 12. do 18. maja na više prestoničkih lokacija), te stoga seriju razgovora sa na njemu okupljenim dokumentaristima otpočinjemo upravo sa Mladenom Vušurovićem, direktorom ovog festivala.
Šta očekujete i šta posetioci/gledaoci mogu da očekuju od ovogodišnjeg izdanja Beldocsa?
Ovogodišnji Beldocs možda i energičnije nego ranije, predstaviće ostvarenja iz čitavog sveta, koji donose aktuelne teme s jedne strane i izvanredna filmska dostignuća sa druge. Čitav niz filmova, od Ruskog detlića do najnovijeg filma Majkla Mura predstavljaju najznačajnija ostvarenja prošlogodišnje produkcije, kada je dugometražni dokumentarni film u pitanju.
Šta čini kičmu ili okosnicu ovogodišnje selekcije?
Moram priznati da okosnica ima više. Najpre , tu je izuzetan program srpskih dugometražnih dokumentaraca od 12 naslova koji se takmiče za Veliku nagradu Beldocsa i dve strukovne nagrade. Film U potrazi za snom režisera Mladena Mitrovića, ostvarenje koje je godinama rađeno sada konačno dolazi pred publiku i, shodno kvalitetu i značaju, pripala mu je ta čast da otvori ovogodišnji Beldocs. Zatim međunarodna takmičarska selekcija, gde se nalaze pobednici nekih od najznačajnijih filmskih festival u svetu, poput Sandensa ili Nijona, IDFA festivala ili CPH Doxa u Kopenhagenu. Tu je integralna retrospektiva velikana dokumentaristike Roberta Flaertija od kojih će neki filmovi biti premijerno prikazani, jer su trake tih ostvarenja nedavno restaurirane. Takođe, program bugarskih dokumentarnih filmova predstavlja najznačajnije radove iz susedne nam države, a verovatno će za filmske sladokusce biti posebno zanimljiv program biografskih dokumentaraca, u kome sve vrvi od hitova – Zlatan Ibrahimović, Hana Arent, sve do Miloša Crnjanskog!
Da li je neki od filmova koje ćemo ovog proleća videti na programu vašeg festivala i za vas samog predstavljao krupno iznenađenje?
Bilo je više takvih. Jedno od najvećih iznenađenja svakako su dva domaća filma koja, svako na svoj način i u svom stilu, iznosi svoja viđenja iste priče o tragovima sukoba na Kosovu iz 1999. godine – Ognjen Glavonić u umetničkom dokumentarcu Dubina dva i Birnova vanredno uspešna dokumentarno-istraživačka produkcija Nedodirljivi. Domaći filmovi se sve više približavaju svetskim standardima, što je izuzetno pohvalno i stičem utisak da je i sam Beldocs tome doprineo, jer kada smo pre devet godina počinjali domaći dokumentarci su mahom bili televizijske, dnevno-informativne forme, da bi danas to bili visoko estetski kreativni filmovi.
Stičete li utisak da se ideja polemičnosti u srpskim i regionalnim okvirima mereno zadržala ipak ponajpre i ponajviše upravo u dokumentarnom filmu?
Dokumentarci su ujedno i najbolje uporište za polemiku. Teme kojima se autori bave su raznovrsne, i bez sumnje nas uče društvenoj trezvenosti, podsećaju da pravednost i porodičnu bliskost.
Kako sagledavate trenutnu poziciju u koja je osobenost vašeg festivala u kontekstu filmskih prigoda koje se u Srbiji bave prevashodno dokumentarnim filmovima?
Mi smo jedini festival dugometražne dokumentaristike koji ima takmičarske selekcije i za domaći i za međunarodni program. Pritom, ove godine se, pored Gran prija za najbolji domaći film, uvode i dve strukovne nagrade – za najbolju montažu i najbolju kameru, dva najbitnija sektora kada je produkcija dokumentarnih filmova u pitanju. Zatim u saradnji s Inicijativom mladih za ljudska prava uveli smo i nagradu za najbolji film iz domena ljudskih prava. Beldocs je osnovan kao servis srpskom filmu i srpskim autorima, koje želimo dodatno da podstičemo i bodrimo produkciju srpskog filma.
Na šta treba da obratimo posebnu pažnju na Beldocsu ovog proleća, možete li da nam otkrijete barem neke stavke programa sa kojima uskoro izlaziti pred gledateljstvo?
Iz godine u godinu, Beldocs se sve više okreće publici koja od dokumentarnog filma traži više od puke informative i bioskopske zabave. Tako ove godine, imamo dosta filmova koji su okrenuti žanrovskom filmu, poput Ruskog detlića koji je dokumentarni triler o postčernobiljskom dobu, najvećoj nuklearnoj katastrofi koju je svet ikada doživeo u kome se sada, trideset godina nakon, istražuje iz potpuno drugog ugla kako je i zbog čega do toga došlo; tu je i film Boljšoj Vavilon, kao film kriminalističkog zapleta, u kome u najvećoj baletskoj grupi na svetu, neslaganja dovode do krvoprolića; Majkl Mur je i dalje urnebesan u svom daljem podstrekivanju Amerike i tamošnjeg sistema; dramatični film o osvetničkim grupama večito zaraćenih na granici Amerike i Meksika ima potpuno novu vizuru u filmu Zemlja kartela; muzički film Rejving Iran o muzičkoj sceni Teherana i komplikacijama oko bavljenja muzikom u ovoj zemlji, doživeo je ovacije u Nijonu, najvećem evropskom festivalu dokumentarnih filmova, i među prvim festivalima nakon toga biće svakako Beldocs. Dalje, bili smo posebno svesni činjenice da publika voli filmove o poznatim ljudima, te se program biografskih dokumentaraca nametnuo kao poručen. Konačno, među domaćim ostvarenjima su filmovi koji predstavljaju sam vrh produkcije i svrstavaju se već sada i među značajna evropska ostvarenja, poput Zid smrti i tako to Mladena Kovačevića, te pomenutih Nedodirljivih i Dubine Dva, do intrigantnih Voli vas vaša Sexy Maja, Contraindicatione, Hotel Dvojka i Najvažniji dečko na svetu… U svakom slučaju, svet je čudesno mesto, a filmovi Beldocsa upravo to i dokazuju.
Razgovarao: Zoran Janković