Andrijana Stojaković, najpoznatija kao rediteljka filma The Box, u poslednje vreme je sve aktivnija kao producentkinja. U razgovoru za portal FCS-a, naša sagovornica otkriva detalje o dokumentarnom filmu Supernova na kome upravo radi i drugim projektima svoje producentske kuće All Inclusive Films.
Predstavite nam projekat Supernova. O čemu je reč u ovom dokumentarnom filmu u nastajanju?
U najširem smislu Supernova je dokumentarni film o pop kulturi i o zvezdama muzičke industrije. Kroz svet ovog lukrativnog biznisa vodiće nas Brajan Rašić – rok fotograf, bivši Jugosloven, prijatelj zvezda. Brajan je glavni lik kroz čije dane ćemo videti delove muzičke industrije u Velikoj Britaniji, gde on živi i radi preko trideset i pet godina. Tokom svoje karijere Brajan je fotografisao, a mnoge i lično upoznao, najpopularnije i najuticajnije zvezde rokenrola. Njegove fotografije su pomogle da oni i postanu zvezde, da stvore sopstveni imidž koji privlači obožavaoce i publiku. Film koji režira Vanja Kovačević, pratiće Brajanov život i rad u Londonu, ali i u Beogradu, Limi, Rovinju i drugim gradovima, u pokušaju da uđe na mesta gde „smrtnici“ ne ulaze, gde se pravi „zvezdana prašina“ i gde su zvezde slične običnim ljudima. Istraživanje za film traje već dve godine a nadamo se i da ćemo snimati toliko dugo.
Kako ste se odlučili da producirate baš ovaj film? Šta vas je privuklo i šta će to Supernovu učiniti drugačijom u odnosu na druge domaće dokumentarne filmove?
Vanja Kovačević je autorka vrlo zanimljivog i uspešnog dokumentarnog filma Zvezda je rođena nastalog pre nekoliko godina. Na jednom festivalu na kome se taj film takmičio, i osvojio nagradu, Brajan Rašić je bio član žirija. Njihovo upoznavanje je započelo ovu avanturu. Vanja mi je ispričala Brajanovu životnu priču i svoju ideju za film o njemu. Zajedno smo zaključile da je pristup koji Brajan ima svetu muzičkih zvezda poseban i redak i da bi bilo vrlo zanimljivo otkriti šta se sve nalazi u njemu. I da bi publika bila zainteresovana i za Brajana i za taj glamurozni svet. Jedan od razloga je svakako i taj što je Brajan jedan od četiri zvanična fotografa turneja Roling Stonsa. Moje iskustvo rada na međunarodnim koprodukcijama u sferi dokumentarnog filma i razumevanje problema na koje reditelji istih nailaze učinilo mi se značajnim da uđem u ovaj projekat kao producent. Mislim da mogu da budem dobra podrška Vanji kroz ovu veliku avanturu jer ulogu producenta vidim baš na taj način – kao podršku i partnera u dugom procesu stvaranja dokumentarnog filma. Ovaj film konkretno ima potencijal da bude zanimljiv širom sveta. Ono što ga čini drugačijim je sigurno perspektiva iz koje gledamo svet zvezda, vodič koji nas vodi kroz sve je neko ko je našeg porekla i možemo lako da ga razumemo ali on ima „mapu“ za jedan manje poznat svet.
Film je podržao FCS, a i turski fond JapimLab. Koliko je ova podrška važna i šta vam ona konkretno znači?
Dobiti podršku u sopstvenoj zemlji na početku rada na filmu je izuzetno važno. Kada se tome pridruži i neki strani fond dobijete dobar „vetar u leđa“. To znači da je vaša ideja prepoznata i da budući film može imati publiku. Jednostavno, ljudi bi želeli da gledaju taj film. Podrška za razvoj projekta Filmskog centra Srbije, iako vrlo skromna, omogućila nam je da finansiramo nastavak istraživanja za ovaj dokumentarac i da izađemo na međunarodnu scenu marketa za filmske koprodukcije. YapimLab je druga vrsta podrške i odnosi se na razvoj projekta uz savetovanje sa stručnjacima za finansiranje i razvoj scenarija za dokumentarni film. Ova podrška podrazumeva sedam dana rada pod okriljem YapimLaba u Istambulu. Ovaj fond je prvenstveno za producente i pomaže im prilikom pravljenja strategije za finansiranje budućeg filma. Rad u YapimLabu planiramo za septembar 2016. godine.
Kako protiče rad na Supernovi? Dokle ste stigli, kako protiču pripreme i realizacija i kada bilo realno da film očekujemo na festivalima i u bioskopima?
Kao kod svakog dokumentarca, nemoguće je u potpunosti odvojiti faze produkcije. Mi radimo na filmu već dve godine. Upoznajemo Brajana i njegov život, upoznajemo potencijalne aktere budućeg filma i redovno snimamo po neku scenu. Bilo da je ona samo deo istraživanja, bilo da postoji mogućnost da uđe u konačni film. Takva je priroda dokumentarnih filmova. Stvarni život koji snimate ne može da čeka da se završi finansiranje. To jeste rizik – da vam se uloženo vreme, energija i novac neće vratiti ili da film neće nastati ali ono što je važno je da, bez obzira na okolnosti, damo sve od sebe da napravimo najbolji mogući film. Trenutno čekamo rezultate konkursa Filmskog centra Srbije za produkciju dugometražnih dokumentarnih filmova. Ukoliko dobijemo podršku na ovom konkursu, pomerićemo se značajno sa tačke na kojoj smo trenutno. Imamo nekoliko veoma zainteresovanih koprodukcionih partnera iz regiona i Evrope. Podrška iz Srbije bi omogućila da i oni pokrenu finansiranje u svojim zemljama. Brajan Rašić nas očekuje već ovog leta u Velikoj Britaniji jer počinje sezona muzičkih festivala i za njega vrlo intenzivan poslovni period. Ukoliko zaista započnemo snimanje ove godine, film će imati premijeru sredinom 2019.
Da li se osećate prijatnije u koži producentkinje ili rediteljke? Da li ste zadovoljni prijemom i prođom svoje debitantske režije The Box?
Ja sam filmska rediteljka i tu se najbolje osećam. To najviše volim da radim i osećam kao svoj poziv. I potrebu, naravno. Bavljenje produkcijom me manje zanima i počelo je kao neophodnost da se jedan igrani film završi. Ono što me ipak privlači je da pomognem rediteljima i njihovim idejama u koje verujem i koje me uzbuđuju. Mislim da će moje bavljenje produkcijom biti vrlo retko i u vrlo posebnim prilikama. Posebno ne bih volela da ponovo produciram sopstvene filmove kao što je to na kraju bio slučaj sa mojim filmom The Box koji je inače imao vrlo uspešan festivalski život i dosta međunarodnih nagrada, distribuiran je u Poljskoj i Slovačkoj i prikazan na nekoliko televizija. Nažalost, u bioskopima u Srbiji je „igrao“ vrlo kratko prvenstveno zbog prelaska sa filmskih na digitalne projekcije. The Box je jedan od prvih srpskih filmova koji nije distribuiran sa filmskih kopija i to je značajno uticalo 2011. na njegovo prikazivanje u bioskopima.
Šta još lepo priprema vaša producentska kuća All Inclusive Films? Koje ciljeve ste sebi postavili?
All Inclusive Films trenutno završava dugometražni dokumentarni film Daljine, u režiji Nemanje Vojinovića, i planiramo njegovu premijeru tokom sledeće jeseni. Zatim, tu je dugometražni igrani film Granice, kiše, u režiji Nikole Mijovića i Vlastimira Sudara, inače koprodukcija sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, koji je takođe u fazi postprodukcije i koji bi trebalo da ima premijeru u prvoj polovini 2017. godine. Naravno, dokumentarni film Supernova, u fazi razvoja projekta i finansiranja. I još, moj drugi igrani film Sova koji je u fazi rada na novoj verziji scenarija. All Inclusive Films je produkcijska kuća usmerena na savremene filmske forme i moderne rediteljske izraze. Naš cilj je da proizvodimo visoko kvalitetne dokumentarne i igrane filmove. Posebno interesovanje leži u filmovima koji kreativno prožimaju ove dve filmske forme – dokumentarnim filmovima koji deluju kao igrani i igranim filmovima koji su liče na dokumentarce.
Razgovarao: Đorđe Bajić