U KUĆI SA MRTVIMA
On snove deli sa mrtvima. Bratislav Stojković iz Niša silom prilika dom je našao u grobu. Sa tankim ružičastim jorganom prebačenim oko njegovih ramena i tri oštećna metalna kovčega da mu prave društvo, Bratislav Stojković provodi noći u grobu na davno napuštenom opštinskom groblju u Nišu, gradu na jugu Srbije. On se ne boji mrtvih, njihove duše su tamo gde treba da budu, ili u paklu ili u raju, dok njihove kosti sada nikome ne smetaju. Grob mu je skrovište od kiše, snega, ljudske hladnoće … Tu crta, piše, sluša o životima drugih na starom tranzistoru… Kad ima baterije. Kao beskućnik, dane provodi tražeći hranu po kontejnerima i među otpacima niških restorana. Pokušava da preživi prodajući na buvljaku ono što su drugi odbacili.
Priča o svom detinjstvu, školovanju, rasturenoj porodici i sopstvenom propalom braku… Na zgarištu izgorele kuće u kojoj mu je stradao i otac, stoički sagledava prošlost. Duboko zaključane emocije teško se probijaju kroz ogrubelu spoljašnost dok od sebe traži odgovore na pitanje šta ga je to živog oteralo u grob. Govori o majci koja je svoju sreću našla u novoj porodici. I u beznađu sadašnjosti uspeva da pronađe utehu. I nadu u neku manje sivu budućnost, koja i dalje luta njegovim mislima.
