Zima na obali mora. Napušteni bungalovi, zalutali psi i magarci, trulo voće i jedna soba sa podignutim plavim šatorom unutra.
Dva muškarca, BORIS (46) i BOBAN (28), plutaju kroz sve to, u odnosu koji nema imena. Utabani ritam njihove svakodnevice biva promenjen kada DANE (27) slučajno naiđe na isti napušteni kompleks i naseli se u jednu od kocki.
Sa Danetovim dolaskom, selo koje okružuje kompleks ali i samo snimanje filma ulaze u okvir slike. Gestovi se uvežbavaju i ponavljaju. Ekipa filma deli prostor sa Bobanom, Borisom i Danetom i film dolazi do tačke u kojoj bi mogao biti napravljen od bilo čega, bilo kog trenutka, bilo kakve slike.
Njih trojica bivaju primorani da preispitaju krhku ravnotežu svog među-stanja, i svaki od njih ostaje u sopstvenoj samoći, gde iscrpljena okrutnost prema drugome prerasta u očaj.
