Od postanka sveta pa do dana današnjeg, svaki čovek se bar jednom upitao ima li života posle smrti. Postoji li neka nada da se još jednom pojavimo u ovom svetu i vidimo sve one koje smo voleli? Da li ćemo ovaj svet, možda, videti još jednom očima nekog drugog živog bića? I da li ćemo u tom nekom novom životu ispraviti greške učinjene za vreme ovog života? Filmska priča „Nije loše biti čovek“ daje jedan od mogućih odgovora u vidu reinkarnacije koja je inače prisutna u religijama, verovanjima i običajima mnogih naroda. Neko će u ovu tragikomičnu priču poverovati, neko će je gledati sa osmehom, ali će svi sigurno sa pritajenom nadom očekivati da naš ovozemaljski kraj nije večiti kraj, da postoji neka nada za još jednim životom. Moj film je pokušaj odgovora na dva egzistencijalna pitanja. Prvo je: Ima li života posle smrti? i drugo: Ima li života pre smrti?
