Titula kamene utvrde – Gibraltar na Dunavu, komplikovana je stanovnicima Grada, koji joj se jednostavnije obraćaju sa – Đava. Kamen ne gori. Ali pamti. Tvrđava, stara tri veka, zidana je skoro čitav vek. Tih godina, kažu, najvrednija moneta u okolini bila su jaja. Umesto na trpezi, završavala su u malteru.
Na nauci o umešnosti organizacije opsade poznatije kao “siegecraft” na ovoj lokaciji niko nije diplomirao, međutim… Istorija je pokazala da je Petrovaradinska fortifikacija predivan primer promašene investicije. Da je samo jednom poslužila svojoj ratnoj svrsi, ne bi joj se divili u tolikoj meri, možda je ne bismo mogli voleti jer je, opet možda, više ne bi ni bilo. Čemu su onda, u nedostatku rata, služili ovi hodnici? Znamo da su bile poligon jednom od najvećih minskih sistema na svetu. Da li su dole bila skladišta, tamnice, mesta za kakvu mračnu zabavu kraljevskog soja, eksperimentalne vojne laboratorije, mesto okupljanja tajnih viteških redova ili nešto sasvim deseto? Snalaženje podzemnim hodnicima, regulisano je tajnim kodom ”zvezdaste raskrsnice”. Mnoga pitanja otvara podzemni svet militarskog hrama. Postoje pitanja koje je bolje ne otvarati i odgovori koje nikada nećemo znati. Ali neka saznanja mogu nas učiniti boljim. Potražimo ih.
Planeta Tvrđava. Tiho ali uporno podseća nas da budućnosti bez prošlosti nema. I obratno. Tvrđava je sigurnost. Sigurnost je spokoj. Spokoj je spas. Spas je ljubav. Šapuću oficirske plaže, recituje podgrađe, zvižde lagumi, odjekuju bunari, govore zidine, svira pijani sat, peva Tvrđava.
