Sima Lenović i njegova žena Mara odlaze na odmor desetak godina pošto se Sima vratio iz Rata na Kosovu i Metohiji, 1999. U zamračenoj hotelskoj sobi, kroz Marin telefonski razgovor sa njenom majkom, između površnih i sujetnih komentara na račun izgleda gostiju hotela saznajemo detalje o Siminom problematičnom psihičkom stanju i njihovom nefunkcionalnom odnosu koji pokušavaju da spasu odmorom na Ohridskom jezeru. Kroz Simin nonšalantni, ali metaforama bogat razgovor sa devojčicom na plaži uviđamo njegov pogled na svet koji ga okružuje i otuđenost od života koji živi. Nevinost i neiskvarenost deteta dodatno potcrtavaju njegov osećaj beznadežnosti uzrokovan ratnim traumama i urođenom neuklopljenošću u materijalističko okruženje. Vraćajući se u hotel Sima upada u bezrazložnu raspravu sa nasumičnom prolaznicom. Po dolasku u sobu on smireno i vojnički precizno ispaljuje sebi metak u slepoočnicu dok Mara spava.
