25. FEBRUARA

Bilo je to davno, još dok se nisam ni rodio. Mama, tata i ja šetali smo parkom, ne sećam se dobro kojim, valjda Košutnjakom. Oni su delovali srećno, a meni je zbog toga bilo drago. Tata je stavio ruku na mamin stomak da bi me pomilovao i bio je ponosan što se ritam kao fudbaler. Odjednom su iz šume izašli neki ljudi sa kapama preko lica i odveli moga oca. Majka se jako uplašila i plakala, a ja sam se rodio 2 meseca pre vremena.