Jubilarno, četrdeseto izdanje Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji samo što nije počelo. Uoči sutrašnjeg svečanog otvaranja, razgovarali samo sa Dragoljubom Vojnovim, umetničkim direktorom ovog dugovečnog festivala.
Koje sve inovacije ste uveli na FFS u proteklih godina?
Smatram da je jedna od najznačajnijih stvari to što smo birali najkompetentniji žiri koji je donosio odluke na koje nije bilo primedbi nakon proglašenja nagrada. Tako smo razbili predrasudu da je kod nas nemoguće nepristrasno arbitriranje na festivalima i konkursima. Druga inovacija je ulazak Ivana Velisavljevića u stručni tim festivala. On je na sebe preuzeo više dužnosti. Nekoliko godina je bio selektor, vodio je Školu dramaturgije „Slobodan Stojanović”, školu filmske kritike i moderirao razgovore sa autorima i promocije filmskih knjiga. On je trenutno prvo pero naše filmske kritike, izuzetan mlad stručnjak i jako nam je važno da smo ga uveli u našu manifestaciju i srpski film uopšte. Festival je prepoznao i značaj osnivanja Udruženja scenarista i bio je domaćin jednog njihovog skupa. Planiramo da ubuduće imamo tesnu saradnju sa ovim Udruženjem.
Koje sve specifičnosti i prednosti poseduje FFS u odnosu na druge domaće filmske festivale?
Filmski scenario je veoma specifičan segment filma. Autorska transformacija, produkciona ograničenja, odluke u postprodukciji – sve to čini da se o scenariju zapravo ne može govoriti argumentovano na osnovu gledanja filma. Drugi festivali imaju nagradu za scenario, ali je dodeljuju na osnovu gledanja filmova. Naš žiri gleda filmove, ali i obavezno čita scenarije. U tom smislu, iako nemam ništa protiv nagrada za scenario na osnovu gledanja filmova, njih bi pre svega mogli nazvati nagradama za priču. A nagrada za scenario se mora bazirati na čitanju i takva se dodeljuje samo na našem festivalu.
Šta biste izdvojili iz ovogodišnje ponude pratećih programa na festivalu?
Smatram da pažnju uvek treba posvetiti programu studentskih filmova jer ti autori su budućnost naše kinematografije. Raduje nas dobar odziv studenata beogradskog FDU i novosadske Akademije umetnosti za ovogodišnju školu dramaturgije i filmske kritike. Naglasio bih promocije knjiga Slobodana Šijana i Nenada Polimca.
Zašto ove godine nije vršena selekcija filmova? Koje su prednosti te odluke?
Ove godine je ponuda bila vrlo specifična. Naime, ovogodišnji filmovi se mogu raslojiti na visokobudžetne, realizovane u konvencionalnim produkcionim dimenzijama i na niskobudžetne koji često koketiraju sa kapacitetom studentskog ili amaterskog rada. Kako produkcioni okvir lako može da se nametne kao kriterijum za selekciju, a to ne bi bilo fer, odlučili smo da žiriju i javnosti prikažemo sve ove pokušaje dugometražnog izraza, vodeći računa o terminima, pre svega zbog specifičnosti našeg festivala gde se nagrada dodeljuje na osnovu čitanja scenarija. Lako je zamisliti situaciju da neki scenario bude praktično dezavuisan slabim produkcionim uslovima.
Predstavite nam ključne ljude iz tima koji ove godine učestvuju na stvaranju festivala…
Pored Ivana Velisavljevića kog sam već predstavio, istakao bih članove žirija kojim predsedava Nebojša Bradić. U žiriju sa i prvi pobednik festivala Predrag Perišić, kao i prošlogodišnji pobednik Goran Radovanović. Smatram da ih njihove biografije kvalifikuju za tako odgovornu dužnost. Producent festivala je Matej Armuš, glavni organizator Marko Crnogorac i moja malenkost kao umetnički direktor.
Kako sagledavate položaj u kime se danas u Srbiji nalaze scenaristi? Koliko FFS može da pomogne da se skrene pažnja na ovu za film važnu profesiju?
Dugo sam radio kao filmski producent i moram priznati da je iz decenije u deceniju, položaj scenarista postajao sve slabiji. Na scenarijima se radi kada finansijska konstrukcija još nije ni započeta i pisci ne samo da ostaju finansijski kratkih rukava nego nemaju ni adekvatne uslove za rad. Festival može da pomogne scenaristima pre svega kroz edukaciju, zatim kroz priliku da se prepozna sve ono što je možda nekako izgubljeno u prevodu sa papira na ekran, a nadamo se da ćemo osmisliti još neke aktivnosti sa Udruženjem scenarista. Pravljenje pičing foruma je prirodna evolucija našeg festivala, ali podrazumeva i dodatna finansijska sredstva, međutim verujem da će to biti prva krupna etapa razvoja.
Razgovarao: Đorđe Bajić