Počev od danas, 5. maja, pa zaključno sa 11. majem u terminu od 18 časova na repertoaru Dvorane Kulturnog centra Beograda (DKC) biće dokumentarni film „Trideset godina mature”, autora Dušana Gajića, u produkciji kuće Seetv. Ovaj film do sada je učestvovao na festivalima Brussels Captial film festival, Stockholm Film and TV festival (finalista u kategoriji dokumentarnog film), Beyond Border international film festival, a selektovan je i za Docs without borders festival u SAD.
„Kad se osvrnem unazad na ovih trideset godina, upitam se da li je moguće da je to zaista bilo. Da li je moguće da neko proživi tih trideset godina i ostane normalan – ili naizgled normalan čovek?” Svetozar Putnik, kardiohirurg
U filmu Trideset godina mature kroz razgovor sa svojom generacijom i ćerkom koja odrasta u Briselu, autor preispituje nedavnu istoriju svoje zemlje. Polazeći od privatne fotografije, ličnog sećanja i uspomene, autor nastoji da razume pravi, ljudski smisao burne, često dramatične, istorije poslednjih 30 godina.
„Portreti maturanata sa stepeništa VIII beogradske gimnazije za mene su odličan ključ da se ispriča priča o tome šta se desilo sa Srbijom u poslednjih 30 godina i šta je ta zemlja danas. Da se preko ličnih, privatnih istorija, ispriča javna istorija jedne zemlje i jednog društva“, kaže Dušan Gajić, autor filma.
Dok se maturanti iz 1989. posle trideset godina ponovo okupljaju u beogradskoj gimnaziji, jedno pitanje lebdi u vazduhu: šta je preostalo od generacijskih snova? Je li makar približno ostvaren generacijski san maturanata iz 1989 godine, ako se on pojednostavljeno formuliše kao parola sa studentskih demonstracija devedesetih godina „Beograd je svet”?
„Beograd je svet, Srbija je Evropa….bili su to slogani želje za izgubljenom normalnošću, koja je pod kraj osamdesetih godina izgledala na dohvat ruke. Bio je to izraz vremena u kojem je postojala jasna nada da je suštinska promena nabolje moguća i blizu”, kaže jedan od protagonista filma
„Kad smo imali 17,18 godina, imali smo utisak da je pred nama i pred prostorom na kojem smo živeli manje-više svetla budućnost. Nije se dalo naslutiti da će sve tako brzo otići u prah i pepeo“, navodi jedan od pripadnika generacije. „Od tada smo prošli kroz više ciklusa nade i razočaranja, s tim što je sadašnje razočaranje možda dublje nego ikad, ali nije samo stvar Srbije, već i stanja u kojem se nalaze Evropa i svet.”
Trideset godina mature je veoma lični prikaz Srbije, refleksija o društvu, vrednostima, nadama i težnjama.
U jednoj od scena, učesnci filma konstatuju da je srpsko društvo i danas zaokupljeno sličnim pitanjima kao i 89-te godine: i dalje nema pouzdanog i nedvosmislenog odgovora na neka od ključnih pitanja: Šta sa demokratijom i višestranačkim sistemom? Šta sa Kosovom? Sa regionom? Šta sa Evropom? Šta želimo da budemo?
U trenutku godišnjice mature film postavlja jednostavno pitanje: Da li je srpsko društvo u prethodnih trideset godina položilo sopstveni „ispit zrelosti”?
U filmu učestvuju nekadašnji školski drugovi autora Dušana Gajića, danas novinari, lekari, umetnici, muzičari…: Svetozar Putnik, Ljubica Gojgić, Miloš Šaranović, Vesna Pavlović, Dina Divljan, Bojan Trkulja, Aleksandar Đorđević, Katarina Knezevic, Ljubica Tomic, Dejan Milićević, Danijela Kambaskovic Milorad Miki Ristić i drugi – i njihova deca Radmilo Tomić, Stevan i Pavle Divljan, Uglješa Šaranović
Dokumentarni film Trideset godina mature ima verzije od 59 i 84 minuta. Autor i producent filma je Dušan Gajić, koproducent je Radio TelevizIja Srbije, a film su podržali Evropski fond za Balkan, Fondacija za otvoreno društvo i Ministarstvo kulture i informisanja.
Zoran Janković