Nedavno je u okviru programa Beldocs Industry na 13. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, projekat „I, gde je taj princ na belom konju?“ rediteljke Sonje Rakić dobio glavnu nagradu od 1.000 evra u programskom segmentu Serbian Docs in Progress.

U obrazloženju internacionalnog žirija sačinjenog od profesionalaca iz sveta filmske industrije, naglašeno je da pobednički projekat krasi „snažan ženski lik upotpunjen snažnim ženskim timom”. Uz konstataciju da projekat filma nosi divnu poruku da nikada nije kasno zavoleti sebe i biti voljen, žiri dodaje da su „ljubav i potraga za ljubavlju univerzalne teme, sa kojima se svako može poistovetiti”, kao i da je ovo „priča koja donosi nadu u teškim vremenima”.

Sinopsis ovog filma glasi: Danica je u svojim šezdesetim godinama života, koji je vrlo autentičan i obojen vedrim duhom. Ona ide na igranke, piše poeziju i ima samo jednu želju: da kaže sudbonosno „Da“. Nakon što je saznala da njen dugogodišnji momak Branislav ne želi bračne okove, njen ljubavni život počinje da se urušava i pojavljuje se nova dilema: Da li je on pravi čovek za nju? Ona pokušava da ga promeni i ubedi da treba da se venčaju, ali svi njeni pokušaji propadaju. Daničina proslost je teška i burna: Odrastala je bez ljubavi i podrške roditelja, otac ju je fizički zlostavljao a majka neumorno ponižavala i umanjivala njenu vrednost i postojanje. Bila je beskućnica iako je imala dom. Sve te neisceljene rane iz detinjstva uzrokovale su mnoge ljubavne neuspehe i  dalje tragične sadržaje u njenom životu:  Izgubila je nevinost tako što je bila silovana. Bežala je i sakrivala se od mafije. Pokušala je da se ubije. I opet,  živela na ulici. Ali uprkos svemu tome, ona nikada nije odustajala. Dok Danica premišlja kako da promeni vezu u kojoj je, Branislav raskida sa njom. Narednog dana, ona gubi svaki izvor prihoda. Suočena sa svim ovim Danica se okreće ka sebi i preispituje tu svoju duboku potrebu za pripadanjem. Da li njeno novootkriveno prihvatanje same sebe i ljubav prema sebi može da bude početak onog  „i živela je srećno do kraja života“ za kojim je uvek tragala?

O ovom svom filmu rediteljka Sonja Rakić nam je rekla sledeće: „Kroz život jedne žene sa  ovako bogatim životnim  iskustvom imamo primer za to koliko je detinjstvo i odrastanje važno i koliko je opasno zanemariti prošlost i koliko prošlost može da bude aktivna i sada.  Njenu životnu priču možemo da iskoristimo da preispitamo svoje obrasce ponašnja koje nosimo iz detinjstva a više nam nisu potrebni , i da nam odgovor na neka univerzalna ljubavna ali životna pitanja. Ovaj film teži da prenese poruku da je u životu najvažnije da, pre nego što ikome odlučimo da „poklonimo“ deo sebe ili kažemo sudbonosno „da“ , prvo moramo da to kažemo sebi i u celovitosti  zavolimo sebe.“

Sonja Rakić režira ovaj film, producentkinja je Ana Renovica, direktor fotografije Robert Gondi, a snimatelj Dragan Đekić. Montažer je Darko Maletin.

Producentkinja Ana Renovica je, pak,  ukazala na sledeće: „Ovaj projekat predstavlja pogled rediteljkine i moje generacije na jednu tako univerzalnu i tako važnu temu – ljubav. On predstavlja naš komentar na svet onakav kakav nam je dat kada smo se rodili i na njegove zakone, norme i običaje, koji se nisu pokazali produktivnim. Šta je ljubav, šta znači voleti, možemo li promeniti svoja uverenja, kako krenuti od sebe – samo su neka od pitanja na koja ćemo pokušati dati svoj odgovor u vremenu u kom je bitnije nego ikada preispitati odnos sa samim sobom.“

Ovaj projekat je učestvovao na: GoEast u Visbadenu 2017, Pack&Pitch, ZagrebDox-u 2019, a zatim i na radionici DokSrbije, na kojoj je osvojio nagradu za najbolji dokumentarac u produkciji 2019. godine, a zatim je predstavljao Srbiju 2019. na DokLisboa piču. U 2020. bio je deo programa  Beldocs IDFF Presents: Serbian Docs in Progress 22. marta u okviru festivala Docudays UA u Kijevu, u Ukrajini.

Film nastaje u produkciji kuće 888 FILMS, a uz podršku Grada Novog Sada i Filmskog centra Srbije. Očekuje se da film premijerno bude prikazan tokom sledeće godine.

Zoran Janković