Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Film koji toliko insistira na komunikaciji se upravo o nju i sapliće kada, pred kraj, rediteljka pokuša da iskomunicira gotovo sve: od preispitivanja seksualnosti do patrijarhata, preko generacijskog jaza, braka, ali i problematike abortusa i kontracepcije.
Urbani milje Andrićeve trilogije nenapustiv je: ne napuštaju ga likovi, ne napušta ga ni sam film u stilskom, tekstualnom i ma kom drugom pogledu, ne napušta ga ni publika, a ni domaća kinematografija, kroz brojne „citate, omaže, reference“.
Živi svetac pomalo je nalik Bresonovom Baltazaru – obojica nemo bivaju natopljeni ljudskom patnjom, ogorčenošću i strahom. Nevinost i milost koja isijava iz njegovog prisustva može se pripisati neutralnom spokoju u glumi Georgea Babluanija.
Glavni junak novog Vendersovog filma „vaja“ svoj poetski prostor, ispunjavajući ga asketskom lirikom dnevnih delanja radničke klase.
Naizgled nepovezani kadrovi postaju mikro-narativi, a svaka od priča koja je u početku delovala kao novi beg od suočavanja sa velikim gubitkom postaje ključni alat za razumevanje sopstvenih osećanja.
„Mala mesta su pogodna za stilizaciju, jer su mikrokosmos za sebe i funkcionišu po nekim svojim pravilima koja ne važe nigde drugde.“
Kratki metar ovogodišnjeg Bašta Festa pun je praznog – ispunjen prazninom – ispražnjen. Svesna ili ne, odluka da se raspoloživih dvadesetak minuta filma krcka, čeka, tumara, umesto da se u njih sabiju razjašnjenja, tumačenja, događaji-spektakli malog formata, odgovara kako zadatom vremenskom okviru tako i Zeitgeist-u.
Nakon otvorenog poziva za nove saradnike Filmoskopije, u trajanju od 25. maja do 20. juna 2023. godine – na adresu redakcije stiglo je 70 prijava, od čega 2 nisu ispunjavale osnovne kriterijume poziva.
Hints neguje intimni opservacionizam, postavljajući gledaoca na mesto saučesnika i približavajući ga primordijalnom i mističnom.
Pitajući se da li čovek ikada može da nađe osobu od poverenja, autori nam poručuju da je to, bez obzira na ishod, izuzetno bolan proces.
O vizuelnom pristupu Indigo kristalu razgovarali smo sa dvojicom direktora fotografije – Vladimirom Milivojevićem Bugijem i Vladimirom Đurićem.
Portal filmske kritike Filmoskopija poziva nove mlade saradnike!
Rok za prijavljivanje: 20. jun 2023.