Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Selekcija Hrabri Balkan, pred beogradsku publiku iznela je ne jedno relevantno, inovativno i uzbudljivo filmsko ostvarenje. Pod tu jednu topografsku odrednicu uspelo je, čini se, da stane sve što zaista i čini Balkan: od stroge konvencije do potpune slobode izraza.
U filmu „A.S. (25)“ je primetan vrlo zreo i profilisan rediteljski rukopis autorke, rukopis koji pronalazi i prikazuje tanana, nežna osećanja tamo gde ih možda ne očekujemo.
„Moj jutarnji smeh“ debitantski film reditelja Marka Đorđevića, premijerno je prikazan na Festivalu autorskog filma, 26. novembra u prepunoj sali Kombank dvorane.
Petar Ristovski govori o filmu „Kralj Petar Prvi”, ovogodišnjem srpskom predstavniku za prestižnu nagradu Oskar u kategoriji za film van engleskog govornog područja.
WHO THE FUCK ARE YOU? jeste retkost srpske kinematografije. Marina Radmilac govori o putevima ili nemogućstvu spoznaje i samospoznaje, na jedan autentičan, drugačiji i zaista upečatljiv način.
„Asimetrija“ je nežan film, koji je uspeo da istovremeno bude indi, a da mu ne manjka strukture, film koji na autentičan govori o rastancima, a ipak nam, na kraju, poručuje da sve može biti u redu.
Ogled o napuštanju konvencionalnog načina pripovedanja u okviru istog medija kroz primere filmova „Pripadanje“ i „Mezostajun“ iz ovogodišnje selekcije Hrabrog Balkana.
Film „Aleksandra“ reditelja i scenariste Saše Radojevića premijerno je prikazan, februara 2019. godine, na 47. Međunarodnom filmskom festivalu u okviru programske celine FEST predstavlja, a u ograničenoj bioskopskoj distribuciji od 31. oktobra.
Intervju sa Stefanom Đorđevićem, rediteljem filma „Poslednja slika o ocu“ čija će se domaća premijera održati 25. novembra u Dvorani Kulturnog centra.
Propraćen gromoglasnim aplauzom, uz dodeljeno posebno priznanje u regionalnoj selekciji, o drugom filmu Jelene Radenović važno je govoriti iz više razloga.
U zbiru svih kvaliteta i nedostataka, film „Realna priča“, odiše istinom koja u ovako lažljivim vremenima, uvek dođe kao veliko osveženje.
Da li može, u ovakvom sistemu koji je stvoren od strane čoveka, deleći ljude na vladare i potlačene, uspešne i neuspešne, dobre i loše, više vredne i manje vredne, estetika polomljenog da pripada svima, ili je ona, baš zbog podela koje je društvo, dakle čovek, napravilo, osuđena na jedne, a oduzeta od drugih?