Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Prvo dugometražno ostvarenje autora Ivana Markovića i Linfeng Vua snimano na različitim i vrlo estetski i vizuelno atraktivnim lokacijama, uz vrlo mali budžet, sa glumcima naturščicima, jeste odličan primer jedne vizije autora koji svoju ideju uspevaju da realizuju kroz netipičan filmski izraz.
Ko odlučuje koji će filmovi biti srpski kandidati za nagradu američke Akademije filmskih umetnosti i nauke „Oskar“? Ko su bili srpski kandidati za Oskara proteklih godina? I šta nam odabiri iz poslednjih godina govore o stanju u kulturi i društvu?
Kroz priču o Diani Budisavljević koja malim koracima, te prevashodno veri u to da njen život ne vredi više od tuđeg, ne uspeva i ne može da postigne i promeni sve, ali uspeva da sve što može postigne i promeni, te jasno stavlja do znanja da svako od nas može i treba da bude Diana Budisavljević.
Dugometražni prvenac Marka Đorđevića „Moj jutarnji smeh“ prikazan je na Internacionalnom filmskom festivalu u Roterdamu. Koliko zapad može da razume problem koji muči glavnog protagonistu Dejana i da li su te distance (ne)razumevanja premostive?
Iako različite, najveći broj tema studentskih filmova prikazanih u Kombank dvorani duboko je ukorenjen u stvarnosti koju delimo i retko se beži u artizam. Takva spremnost da se izađe u susret današnjici nešto je što suštinski obećava vitalnost.
Intervju s rediteljem Mladenom Kovačevićem povodom svetske premijere filma „Srećan Božić, Yiwu“ u Roterdamu.
Film „Koja je ovo država!“ predstavlja trenutnu Hrvatsku državu kao disfunkcionalnu. Da li je film pripada apsurdu ili pak mi (čitava bivša Jugoslavija) živimo apsurd, pitanje je na koje ovaj didaktički film ipak ne daje odgovor.
Očito je da postoji verbalizovana i racionalizovana tendencija da se nedostatak slobode zameni prikazom slobode — verom u pojedinačnu zamišljenu slobodu koja stoji u opozitu faktičkoj opresiji. Ovakav zahvat bio je neophodan da bi se, zapravo, postavila priča koja ne želi da zauzima eksplicitan stav prema prošlosti, ali ni prema sadašnjosti.
„Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali” je dokumentarni film reditelja Gorana Radovanovića koji je na prošlogodišnjem 47. FEST-u osvojio nagradu Beogradski pobednik koja se dodeljuje za najbolji srpski film u protekloj godini. Od septembra 2019. godine imali smo priliku da ga vidimo i u bioskopskoj distribuciji širom Srbije.
Suprotno inicijalnim pravilima kratke YouTube forme, ali i suprotno svojoj inicijalnoj svrsi kao dodatne vrednosti numeri i njoj u službi, muzički spot danas sve više teži trajanju dužem od same numere i narativnom osamostaljenju (premda i dalje u tesnoj vezi sa numerom), evoluirajući tako u kratki muzički film.
Ove godine premijerno je prikazan čak dvadeset i jedan domaći film, od kojih šest snimljenih u manjinskoj koprodukciji. Spisku, dužem nego što smo navikli, pridružio se i obogatio ga sjajni debitantski film reditelja Vasilija Nikitovića „4 RUŽE“ premijerno prikazan u Sava Centru.
Intervju sa Stašom Bajac, scenaristkinjom filmova „Vlažnost“ i „Asimetrija“, kao i serija „Žigosani u reketu“ i „Grupa“.