Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Polučasovni film Katarine Koljević „Život traje tri dana“ prikazuje kompleksnu priču o preplitanju dve osobe različitih životnih dobi, ali i klasnih određenja. Postavljen na jasnom, strukturalistički napisanom zapletu i izuzetno preciznoj režiji, ostvarenje „Život traje tri dana“ vizuelno je prijemčiv i pokazuje obećavajući potencijal mlade rediteljke.
Film reditelja Petera Cerovšeka „Kuća je gde je kuća“ je nastao u koprodukciji Karantin filma iz Bajine Bašte i producentske kuće Warehouse Collective iz Slovenije. Kroz postavljen odnos između brata i sestre, akcenat ostaje na publici koja gledajući film donosi zaključke, te potom biva suočena sa sopstvenim „prljavim pogledom“.
Film Alekseja Germana mlađeg iz 2018. „Dovlatov“ (Довлатов) beogradska je publika imala prilike ponovo da vidi krajem februara, u sklopu Sale srpskog filma u Kombank dvorani. U čemu se ogleda paralela između stvarnosti koju German postavlja u filmu „Dovlatov“ i realnosti kakvu danas poznajemo?
Na 48. FEST-u, prikazan je dokumentarno – igrani film „Sumrak u bečkom haustoru“ reditelja Mladena Đorđevića. Scenario za ovo crnohumorno ostvarenje koje u fokusu ima tragičnu razapetost između tuđine i zavičaja, napisao je Đorđević inspirisan istoimenim romanom Darka Markova.
Peter Cerovšek, filmski reditelj i direktor festivala FeKK iz Slovenije, nakon uspeha sa kratkometražnim filmom „Putevi“ i višestruko nagrađivanim ostvarenjem „Fundamenti“, domaćoj publici, na ovogodišnjem FEST-u predstavio se igranim filmom kratkog metra „Kuća je gde je kuća“.
Ivana Mladenović je sa ograničenim sredstvima vešto isprepletala intimnu, porodičnu priču, sa kontekstom jednog grada i jednog društva tako stvarajući nekolike nivoe značenja. Istovremeno vrlo kritički nastrojen, film „Ivana Grozna“ uspešno prevazilazi mnogo ozbiljnije granice od državnih.
Milan Stojanović, producent iz Beograda već deceniju radi na velikom broju igranih i dokumentarnih projekata. Jedan od njih je i „Malmkrog“, rumunskog reditelja Kristija Pujua. Film će biti premijerno prikazan na 48. FEST-u.
„Easy Land“ je debitantsko ostvarenje srpsko-kanadske filmske rediteljke i scenaristkinje Sanje Živković, koje je nakon premijera na festivalima u Kanadi, Americi i Švedskoj prikazano i na 48. FEST-u u programu Fest Fokus.
Peter Cerovšek je reditelj, scenarista i montažer kratkih eksperimentalnih filmova, a Cerovšekov kratki film „Kuća je gde je kuća“ biće premijerno prikazan domaćoj publici na ovogodišnjem 48. FESTU u okviru specijalnih projekcija.
Glavni junak Vongar je suštinski bliži nekom drugom svetu. On ostaje, poput mnogih drugih, u raskoraku sa poreklom jer ga ponovo stvara, u raskoraku s državom u kojoj živi jer je odbija. Taj raskorak, međutim, čini zamajac kako čitavog Vongarovog stvaralaštva, tako i ovog filma.
„Taurunum Boy” je stilizovani dokumentarac osobene poetike o grupi dečaka na kraju osnovne škole u Zemunu. Scenario i režiju potpisuju Jelena Maksimović i Dušan Grubin.
Ko odlučuje koji će filmovi biti srpski kandidati za nagradu američke Akademije filmskih umetnosti i nauke „Oskar“? Ko su bili srpski kandidati za Oskara proteklih godina? I šta nam odabiri iz poslednjih godina govore o stanju u kulturi i društvu? U drugom delu eseja o srpskim kandidatima.