Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Uspešan i kao producent hrvatski autor Jure Pavlović 2019. potpisuje prvi dugometražni igrani film „Mater“. Premijerno prikazan na prestižnom festivalu Black Nights u Talinu, Pavlovićev debi je, i u pandemijskim uslovima, pronašao svoje mesto na festivalskim repertoarima, nakon čega je prikazan na više festivala, te je i višestruko nagrađivan.
Nemanja Ćipranić je debitovao sa trilerskim ostvarenjem „Amanet“ 2015. godine, a 2020. godine, u jeku pandemije režirao je seriju „Crna svadba“ čiji je i scenarista, uz Strahinju Madžarevića. Na nedavno završenom konkursu Filmskog centra Srbije, Ćipranićev novi projekat, „Štelovanje“ je primio podršku.
Na ovogodišnjem 8. izdanju internacionalnog festivala kratkog igranog filma Bašta Fest, koji je ove godine održan pod sloganom OFFLINE prikazano je 30 filmova iz 21 zemlje, koje odlikuje izrazita tematska, žanrovska i stilska raznovrsnost.
Dramaturški i rediteljski, „Matura“ je vešto skrojen isečak koji uspešno izbegava opšta mesta ne bojeći se stereotipne postavke i obećava autora sa osvežavajućim stilom za domaću kinematografiju.
Strahinja Madžarević je scenarista čiji rukopis obećava unikatan autorski glas koji će tek obogatiti domaću kinematografiju. Njegov dugometražni debi, „Lihvar“ u režiji Nemanje Ćeranića imao je premijeru na ovogodišnjem 49. izdanju FEST-a i nagrađen je prestižnom Nagradom „Milutin Čolić“.
Preimućstvo filma „Zid smrti, i tako to“, nedavno uvrštenog u dvadeset najboljih dokumentarnih filmova iz centralne i istočne Evrope na referentnom portalu dafilms.com, krije su upravo u umeću Mladena Kovačevića da zaobiđe opšta mesta „sjaj i beda dramaturgije“ i ponudi portret sav u impresionističkim potezima.
Sagledavajući segmente arhiva Dragane Žarevac, vidimo da je opus umetnice obeležen aktivnošću transmedijalnog prevođenja, prevashodno zvuka u reč, simbol, crtež, sliku, telesni izraz, kao i u video rad kao medij koji spaja i arhivira različite forme medijskog prevođenja.
„Iznad vrha“ jeste solidan i školski zaokružen dokumentarac, ali imigracija/emigracija sa svim svojim ekonomskim, društvenim, kulturološkim i identitetskim previranjima tema je koja zaslužuje oštrija gledišta i odrešitiji umetnički postupak.
Jelena Vujović je rođena u Cirihu 1992. godine. Studije filma završila je na Univerzitetu umetnosti u Cirihu (Zurich University of the Arts), a tokom studija bila je i na razmeni na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njen diplomski film „Bićemo najbolji“ (2020), dobrim delom sniman u Srbiji, nominovan je za najbolji diplomski film u Švajcarskoj.
„Putovanje je život“, govorio je Monti Helman, pa ipak, kakva god bila priroda putovanja, polazište ili odredište će u ova tri filma uvek biti smrt (prevoz leševa u „Teretu“, smrt bake u „Domovinama“, freske smrti na kraju „Kratkog izleta“). Ne možemo da ne pomislimo na Nikolu Buvijea koji je govorio da je svaki odlazak pomalo smrt i na Rokov srodni sudbinski poziv u „Kratkom izletu“: „Vedi e poi muori“.
Dokumentarni film „Bugarski san“ reditelja Srđana Šarenca predstavlja dirljivu priču o Petri Kalenbah, šezdesetogodišnjoj Nemici iz Hamburga, koja zbog male penzije u Nemačkoj donosi odluku da se preseli u Bugarsku.
Smeli rediteljski izraz kojim je Maja Miloš progovorila o srpskoj stvarnosti je umnogome promenio sliku domaće kinematografije. Ona je jedna od prvih i, nažalost, još uvek retkih autorki srpskog filma, koja svojim rediteljskim rukopisom donosi drugačiji pogled domaćoj kinematografiji uvodeći vrlo specifičnu žensku perspektivu na naše društvo.