Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Film Senke Domanović „Mi nismo pokrenuli vatru“, prikazan u okviru proteklih festivalskih izdanja 19. Filmskog fronta i 17. Slobodne zone, u zapletu najavljuje priču o dvoje poznanika koji se susreću posle izvesnog broja godina.
Šta se našlo na putu od potentne zamisli do pristojne ali slabašne realizacije? Produkcijska ograničenja, koprodukcijski zahtevi, prilagođavanje ukusima selektora, prezahtevne teme, neiskustvo, nedovoljna promišljenost ili odsustvo autorske vizije?
Selekciju filmova uokvirenu temom nasleđa možete pogledati od 25.11. do 9.12. u Kombank dvorani u okviru programa Sala srpskog filma.
Na kraju se vraćamo na repliku s početka „Ćaća ti nije za ovaj svet“ i odgovor do kog, čini se, dolazimo – „ćaća“ je postao deo sveta, ali vidimo kakvog i po koju cenu.
Simbolično, smeštanje filma „Branka“ u kontekst međunarodnog programa, ne proizilazi samo iz produkcionog konteksta (budući da Mađarska podjednako može da se tretira kao deo regiona –svakako u odnosu na Srbiju, iako je u festivalskom programu region jasno određen zemljama bivše Jugoslavije), već i targetira širu refleksiju problema i upućivanje i na njegovo međunarodno ishodište, onih koji su ubirali plodove lokalne korupcije i nezaraslih šavova.
Prva selekcija ove jeseni u okviru programa Sala srpskog filma biće na repertoaru Kombank dvorane pod nazivom „Migracije“ od 11. do 25. novembra.
Proteklog vikenda, u Kulturnom centru Novog Sada, održan je 19. Filmski Front pod sloganom „Samo na filmu”. Na zatvaranju festivala predstavljeni su dobitnici nagrada, a u kategoriji Srbija/region nagrada je dodeljena igranom ostvarenju Nikole Vučinića „Velika dostignuća“.
Reč je o duboko emotivnoj priči koja govori o tome da katarza nije uvek tamo gde mislimo da jeste, ali to ne znači da je upravo nećemo pronaći ako zalutamo sa uzaludnog puta potrage za smislom.
Filip Markovinović za Filmoskopiju govori o selekcijama ovogodišnjeg Fronta, stavljajući ih u kontekst domaćeg i internacionalnog kratkometražnog filma.
„Izgubljeni dani“ govore o surovostima porodice i patologiji koja iz njih izrasta o kojima se u našoj kinematografiji retko govori na ovaj način. Predstavljen je jedan drugačiji ugao gledanja na hladnoću sredine koja bi trebalo da bude najtoplija, bez romantizacije njene disfunkcionalnosti sa kojom se često susrećemo.
Stefan Arsenijević je figura od izuzetnog značaja za srpski film, naročito za razvijanje novog autorskog talasa. Profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti, te urednik filmskog programa Dvorane Kulturnog centra Beograda, kao i osnivač First Films First radionice za razvoj debitantskih projekata mladih autora iz regiona.
Iako panorama kao pragmatična – stilska i geografska – krovna odrednica dopušta ležerniji programski odabir, ista ne briše liniju demarkacije između dve pomenute grupe filmova. Stoga umesto Panorame, kao naziv selekcije retroaktivno predlažemo Hemisfere.