PEJZAŽI KOLEKTIVNE ISTORIJE
Film „Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo“ odnedavno je uvršten i u filmsku kolekciju Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (MoMA).
Film „Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo“ odnedavno je uvršten i u filmsku kolekciju Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (MoMA).
Film Ivana Jovića ,,Zaveštanje“ (2016) predstavlja sistematičnu kolekciju svedočanstava i adekvatno strukturno organizovan dokumentarni zapis, koji govori o procesu deportacije i preživljavanja u logoru Jasenovac i to od strane preživelih, koji su predstavljeni u dvostrukoj ulozi žrtve (sopstvenog položaja) i svedoka (smrti drugih).
Malešević teži ka neutralnom, Keča ka subjektivnom, Malešević ka sveobuhvatnom, Keča ka detalju. U goranskom dvouglu, „Posle rata“ na kraju ostavlja snažniji utisak od filma „Gora“. Čini se ipak da pojedinačno može bez opšteg, ali ne i obrnuto.
Zbog specifične strukture narativa koja nudi emotivan i dubok upliv u grupni portret likova, „Suton“ uspostavlja trodimenzionalni doživljaj sveta od koga je današnji gledalac vremenski veoma udaljen.
„Nikog nema“ donosi vešto orkestriranu kompoziciju čija analogna muzička struktura se može pronaći u onoj kakva je u rondu. Relevantnost ovog filma sa vremenom koje prolazi ne jenjava, obzirom da preispituje trenutak prvog sazrevanja žene i odsustva prvog modela muškarca sa kojim se svaka žena susreće: oca.
Srednjemetražni dokumentarni film „Putovanje“ Aleksandre Mitrić Štifanić odneo je nagradu publike za najbolje debitantsko ostvarenje u okviru selekcije Enter Dok nedavno završenog Festivala dokumentarnog filma Dok#3.
Dokumentarni film Zoltana Šifliša „Ljudi sa kamerama“ prikazan u okviru ovogodišnjeg programa Festivala dokumentarnog filma Dok#3 u Beogradu, gledaoca vodi na putovanje u same početke istorije filma.
„Kamen u ruci“ predstavlja precizno komponovanu vizuelnu etidu o žaokama odrastanja u svetu čije se dimenzije nadvijaju nad glavnim junakom poput napuštenog rezervoara na koji bezuspešno pokušava da se popne.
„Dara iz Jasenovca“ nije izuzetak nego pravilo, nije „rodonačelnik“ nego još jedan među jednakima. Zato je, zapravo, diskurs oko ovog filma, mnogo problematičniji od samog filma, jer je film ni odveć dobar, ni odveć loš: tresla se gora, rodio se miš.
Adolescentska histerija za Džastinom Biberom savremeni je pandan, mutatis mutandis, bitlmanije ili pomame osamdesetih za Majklom Džeksonom, a biberomanija, prirodno, nije zaobišla ni ovdašnje tinejdžere.
„Jedini izlaz“ iz muškog sveta ispraćen je kroz pogled žene, a istovremeno i njen put (sa nekoliko dobrih obrta) u borbi protiv čitavog sveta kako bi sačuvala svoj život i život svoga sina.
Jasan niz referenci i naročito autoreferenci ukazuje na cikličnu strukturu priče duboko integrisanu u začarane krugove društvenog nasilja, birokratije i korumpiranosti. Odnosi, situacije i prizori sugerišu narativ koji izvire iza poroznih granica stvarnosti i fikcije.