„Želim da budem iskren prema onome što radim, što znači da polazim od onog od čega sam sastavljen. Sastavljen sam, između ostalog i od kaubojskih filmova, i od stare Jugoslavije, a ima tu još toga, od Azre do Ćirila i Metodija, od Lerija Mekmartrija do V.G. Zebalda.“
„Raymond Bellour napisao je još 1984. kako je „analiza filma umijeće bez budućnosti“. Danas možda više nego ikad – jer malo tko ima vremena i volje zadubiti se u ozbiljniju analizu. U modi su paušalne, ishitrene ocjene koje odražavaju opće trendove ili kritičareve predrasude, a trenutak u kojem je postalo uobičajeno na vrh članka navesti njegovu minutažu tj. vrijeme koje je potrebno izdvojiti da ga se pročita razbilo je zadnju iluziju o intrinzičnoj vrijednosti teksta i privilegiranom odnosu pisca i čitatelja. Taj odnos sada je uvjetovan pretpostavkom da čitatelj ima važnijeg posla nego obvezati se na čitanje – svoje vrijeme pažljivo raspoređujući između zarađivanja i dokolice.“
Regionalna kinematografija se izuzetno promenila u posljednih dvadeset godina. Na bolje, naravno. Pojavile su se dve-tri nove generacije filmskih profesionalaca i to je veliko bogatstvo. Ono što bih rekla da nam nedostaje je umetnička sloboda, sloboda da se malo više propituje, eksperimentiše, ali mislim da će doći i do toga. Što se BiH kinematografije tiče, to je kinematografija paradoksa. S jedne strane imamo vrlo uspešne autore i filmove, a s druge strane tako malo radimo da je to bolno.
Kristina je u ovom filmu simbol svih onih koji su drugačiji i na neki način odbačeni. Ona je osoba koja miri mnogo toga naizgled nepomirljivog, i upravo to nam je bilo najinspirativnije da se zapitamo da li zaista postoje nepomirljivi pojmovi ili se u nepomirljivosti kao društvo osećamo sigurnije, što zvuči paradoksalno ali taj paradoks živimo.
Aleksandar Sokurov je prvi inostrani laureat nagrade za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“, koja mu je dodeljena u subotu 26. novembra na 28. Festivalu autorskog filma. Do kraja festivala, njegovom filmu Bajka, odnosno segmentu nazvanom „More naroda“, dodeljena je i nagrada „Vlada Petrić – za najsinematičniju sekvencu”. U tekstu S one strane jave, […]
„Želimo da snimamo što više, zbog toga se bavimo filmom. To je igra i maštanje, i mislimo da mogu da se pronađu načini. Svi preokreti u kinematografiji su se dešavali iz nužnosti. Kada nemaš normalne uslove da snimaš, onda pronađeš način da postaviš novi stil u odnosu na situaciju u kojoj se nalaziš.“
Nezavisno od forme ili žanra, trudim se da svaki projekat bude nešto drugačije. Kod nas je malo tržište, ljudi te vrlo brzo zapamte i ubace u kalup i identifikuju te kao recimo „dokumentaristička estetika”. Kad bi mi se to desilo verovatno bih prestao da se bavim ovim poslom. Zamisli, samo te angažuju da snimaš filmove sa uličnom estetikom i gangsterima kao glavnim likovima!
Boris Isaković, jedan od najcenjenijih glumaca u Srbiji i regionu, osim zavidne glumačke karijere, dugugodišnji je profesor glume na novosadskoj Akademiji umetnosti, dok je ranije bio je i u angažmanu ansambla Srpskog naradnog pozorišta u Novom Sadu.
Petrovićev novi kratki dokumentarac „Prilagođeni“ (Adjusting, 2021) koji, nakon svetske premijere na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA) i domaće na festivalu Beldocs, nastavlja zapaženu turneju, poslužio nam je kao povod za razgovor o njegovom dosadašnjem kreativnom i pedagoškom radu.
Keča je već govorio o njegovim prvim zapaženijim filmovima („Posle rata“, „Pismo ocu“ i „Mirage“). Ovog puta, prekookeanski video-poziv na relaciji Bretanja-Kalifornija protekao je u priči o („)Muzeju revolucije(“), jugoslovenskom nasleđu, snimanju socijalističkih ruševina i filmskom prikazu romske zajednice.
Goran Radovanović je diplomirani istoričar umetnosti, poznatiji kao scenarista i reditelj, pre svega, dokumentarnih filmova, koji važe za smele iskorake u domaćoj kinematografiji.
Glumačka karijera Marka Grabeža se razvija kako na filmu i televiziji, tako i u pozorištu. Nedavno je tumačio lik Efendi–Mite u filmu „Nečista krv – greh predaka” u režiji Milutina Petrovića, a debitovao je u filmu „Branio sam Mladu Bosnu“ Srđana Koljevića.