MITSKA I MAGIJSKA PRASLIKA SVETA
Svetu je definitivno potreban novi film Vlatka Gilića, ali njegovo stvaralaštvo u kontekstu domaće kinematografije podrazumevalo bi sveopšte drugačiji odnos prema filmu kao umetnosti.
Svetu je definitivno potreban novi film Vlatka Gilića, ali njegovo stvaralaštvo u kontekstu domaće kinematografije podrazumevalo bi sveopšte drugačiji odnos prema filmu kao umetnosti.
U okviru selekcije Hrabri Balkan 26. izdanja Festivala autorskog filma prikazano je 10 ostvarenja koja raznovrsnošću rodova, žanrova i formata ali i pristupom, stilom i temama reflektuju eklektičnu prirodu programa.
Bogat i raznovrstan opus nedavno preminulog praškog studenta Gorana Paskaljevića utemeljen je na tradiciji i principima takozvane praške/češke filmske škole, koja je izgradila jednu od najprepoznatljivih generacija jugoslovenskih filmskih autora.
Budući da je porodica ideološki nukleus društva na kojem se reflektuju društvene promene, u kinematografiji se porodični okvir često može uzeti kao polje za proučavanje širih društvenih tokova. Analizom filmova „Tito i ja“ i „Tri karte za Holivud“ u eseju „Metafora oca u nacionalnoj kinematografiji“, govori kako o ovim ostvarenjima, ali tako i o kontekstu kako same radnje, tako i društvenih zbivanja.
U okvirima srpskog dokumentarca, a pod tim podrazumevamo i srpske koprodukcije, opus je dakako skromniji i konvencionalniji, ali dokumentarci o velikanima SFRJ-diskografije itekako zavređuju pažnju publike i zauzimaju zapaženo mesto na regionalnim festivalima.
Na 13. izdanju Beldoksa prikazana je retrospektiva slovenačkog reditelja Maka Sajka, i u dve noći raspoređeno petnaest njegovih kratkih dokumentarnih filmova, nastalih u periodu od 1961. do 1975, kao i dokumentarni film posvećen ovom autoru, „Mako“ Siniše Gačića, koji datira iz 2014.
Voglerova knjiga „Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce“ u prvom izdanju izašla je sada već davne 1992. godine, dok je poslednje, treće izdanje izašlo 2007. godine. Upravo to, poslednje izdanje, ilustrovano od strane Mikelea Monteza i u prevodu Jelene Kosanović Dorogi, našlo se ove godine na policama knjižara u Srbiji.
Kojim rediteljskim postupcima Ivana Todorović postiže izuzetnu uverljivost u dokumentarnim filmovima i kako se dokumentaristički pristup ogleda u kratkometražnom igranom filmu „Kada sam kod kuće“, čitajte na Filmoskopiji u novom eseju autorke Ivone Janjić pod naslovom „Nada je uvek pomalo setna“.
U tekstu „Karpo Godina: od slave pokreta do poetike statičnog kadra“, autorka Ivona Janjić kroz analizu eksperimentalnih filmova Godine razlaže ne samo poetiku ovih ostvarenja, već i poruke koje nose kroz osvrt na (jugoslovenski) kontekst u kojem nastaju (ali i nestaju).
Analizirajući filmove „Vojnici. Priče iz Ferentarija“ (Ivane Mladenović), „Who the Fuck Are You“ (Marine Radmilac) i „A.S (25)“ (Milene Grujić) autorka nastavlja rad na temu ženskog rukopisa kroz primere u kojima su protagonisti upravo muškarci.
Esej o scenarističko – rediteljskom opusu jedne od vodećih rediteljki u regionu Ines Tanović. U čemu se ogleda promena u rediteljskom stilu nakon raspada države na kraju prošlog veka? I kako nam teme vezane za događaje tih godina izgledaju danas?
Prvi od niza eseja komparativne i kontekstualne analize filmova čiju režiju potpisuju žene. Predmet analize prvog „eseja u trajanju“ su filmovi koji kao glavnu temu otvaraju pitanja slobode i emigracije, te će u ovom eseju to biti filmovi „Ajvar“, „Easy Land“ i „Asimetrija“.