Filmovi koji čine deo selekcije „Bioskop u bioskopu“ nude različite perspektive sagledavanja formi filmskih projekcija i funkcije bioskopskih prostora, pokazujući kako bioskop, deo mehanizma delovanja osnovnog (kinematografskog) aparata, neretko nadilazi svoju bazičnu ulogu, postajući prostor šire refleksije i poprište političkog (građanskog i/ili ideološkog) delovanja.
Selekciju filmova neočekivanih naratora možete pogledati od 9.12 do 23.12 u Kombank dvorani u okviru programa Sala srpskog filma.
Selekciju filmova uokvirenu temom nasleđa možete pogledati od 25.11. do 9.12. u Kombank dvorani u okviru programa Sala srpskog filma.
Prva selekcija ove jeseni u okviru programa Sala srpskog filma biće na repertoaru Kombank dvorane pod nazivom „Migracije“ od 11. do 25. novembra.
„U potrazi za konjima“ suvereno galopira uskom stazom između sentimenta i intelektualizacije, spontanosti i promišljenog koncepta, artikulisano zamuckujući na granici poezije i proze, u prostoru plavom i ljubičastom, sivom ili ziftcrnom prostoru jedinstva ostrva, jezera i planina, ratnog veterana i mladog reditelja.
Kada govorimo o montažerima, slobodno možemo kazati da su oni krojači filma. Pre nego što dođe u ruke montažera, filmski materijal je sirov i još uvek ne gradi strukturu. Upravo od ovih autora koji kroje ritam i, samim tim, samu filmsku stvarnost u najvećoj meri i zavisi filmsko vreme – dimenzija koja sedmoj umetnosti daje taj dojam stvarnosti.
Ovogodišnje 68. izdanje Filmskog festivala u Puli je svojevrsni pastiš tema, narativnog pristupa, kao i vizuelne estetike svakog pojedinačnog filma.
I dok se na koncu sveobuhvatnog i ambicioznog mockumentary kabarea postmoderno pitamo da li smo pogledali svoju ili biografiju Ničega, Sve (pregršt postupaka, kadrova, zemalja, autora, tema, stihova i intertekstualnih veza) i Ništa (idejno polazište i protagonista) se „spajaju u tački nestajanja, koja je sama po sebi početak nekog novog nastajanja“.
Na ovogodišnjem 8. izdanju internacionalnog festivala kratkog igranog filma Bašta Fest, koji je ove godine održan pod sloganom OFFLINE prikazano je 30 filmova iz 21 zemlje, koje odlikuje izrazita tematska, žanrovska i stilska raznovrsnost.
Sagledavajući segmente arhiva Dragane Žarevac, vidimo da je opus umetnice obeležen aktivnošću transmedijalnog prevođenja, prevashodno zvuka u reč, simbol, crtež, sliku, telesni izraz, kao i u video rad kao medij koji spaja i arhivira različite forme medijskog prevođenja.
„Putovanje je život“, govorio je Monti Helman, pa ipak, kakva god bila priroda putovanja, polazište ili odredište će u ova tri filma uvek biti smrt (prevoz leševa u „Teretu“, smrt bake u „Domovinama“, freske smrti na kraju „Kratkog izleta“). Ne možemo da ne pomislimo na Nikolu Buvijea koji je govorio da je svaki odlazak pomalo smrt i na Rokov srodni sudbinski poziv u „Kratkom izletu“: „Vedi e poi muori“.
Reflektujući o nagradama Martovskog festivala i njihovoj poziciji u prostoru, vremenu i celuloidnoj traci, čini se da možemo konstatovati da kao i stvarnost – i prošlost ponekad otkrivamo samo na filmu. Ali da nagrade o(p)staju prevashodno s namerom da menjaju film, ne istoriju.