Ova jesen je bila i jeste prepuna događanja u profesionalnom životu Nikole Ljuce, reditelja koji je na polju celovečernjeg igranog filma debitovao početkom ove godine filmom Vlažnost; pomenuti film je prikazan na festivalu u Ljubljanu, na festivalu Cinedays u Skoplju je nedavno odneo glavnu nagradu, na RTS-u je prikazan njegov TV film, Posmatrači, a Nikola Ljuca uskoro kreće i sa snimanjem novog kratkog filma. A što se tiče omiljenog mu domaćeg filma, Nikola Ljuca rekao nam je sledeće: „Ja sam od onih ljudi koje generalno ne vole domaći film. Nisam odrastao na domaćim treš komedijama, crni talas jako poštujem ali me ne uzbuđuje, češka škola mi je estetski nerazumljiva, partizanski filmovi su mi još i najdraži. Ipak, u svemu tome postoji nekoliko reditelja I filmova koje jako volim. Oni su ono što se smatra kanonom i zbog toga ne bih o njima. Film koji bih izdvojio kao svoj omiljeni je jedan jako omražen i zaboravljen film iz 1985. godine. U pitanju su Jagode u grlu Srđana Karanovića. Deset godina nakon završetka serije Grlom u jagode, koja je imala neuporedivu popularnost u celoj Jugoslaviji, koja je slavila ideje te generacije i nekako ustoličila estetiku tog perioda, Srđan Karanović radi nešto nezamislivo. Omiljeni junaci su se skupili, nisu se videli petnaest godina, zemlja se promenila, oni su se promenili i pred nama je najoštrija i najradikalnija dekonstrukcija mita koji je sam reditelj stvarao. Film je ciničan, na trenutke odlazi u čudnu stilizaciju, likovi mi nisu bliski ali njegov stav i način na koji je režiran je nešto što ne postoji ni u jednom drugom domaćem filmu.“
Z. J.