Kritika filma Blisko
NASLOV FILMA: Blisko (Close)
REŽIJA: Lukas Dont
SCENARIO: Lukas Dont, Angelo Tijsens
ULOGE: Eden Dambrin, Gustav De Vale, Emili Deken
TRAJANJE: 105’
ZEMLJA: Belgija, Holandija, Francuska
GODINA: 2022.
Drame o odrastanju mladog belgijskog reditelja Lukasa Donta kroz specifičnu sintezu nežnosti i brutalnosti provociraju koncepte heteronormativne kulture. Nakon debitantskog filma Devojka (Girl, 2018) koji tematizuje život transrodne balerine čije se telo ulaskom u pubertet opire strogoj disciplini igračke tehnike, Dont se okreće preispitivanju društvenih konstrukcija maskuliniteta. Blisko (Close, 2022) govori o dečijem prijateljstvu, o njegovom prekidu i (samo)oprostu. Na pragu adolescencije, najbolji prijatelji Leo i Remi suočavaju se sa normama muškosti, a (ne)ukalupljivanje protagonista u tupost i rigidnost socijalnih pravila u ovom filmu poprima tragične razmere. Dontova sklonost ka intrigantnim temama, kao i mapiranju bolnih društvenih tačaka, daleko snažniji izraz pronašla je u pomenutom debiju. U ovom slučaju, izazovna tema prerasta u predvidivu dramu, te imamo posla sa autorski nedoslednim i donekle naivnim filmom, koji je i pored očigledne dramaturške nezaokruženosti osvojio Gran pri na 75. Kanskom festivalu i ubrao četiri nominacije za evropskog Oskara (European Film Awards).
Prijateljstvo dva dečaka oslikano je nizom snolikih scena, čime Dont potcrtava nevinost odnosa u dobi rasterećenoj od zahteva za ispunjenjem bilo kakve društvene uloge. Poslednje bezbrižno leto oni provode na cvetnim livadama ruralne Belgije, a blisko iz naslova odnosi se ne samo na intenzivni odnos protagonista, već i na ostvarenu telesnu prisnost. Čulnosti muškog prijateljstva posvećena je posebna pažnja, a česti krupni planovi i detalji impliciraju samodovoljnost dečijeg sveta lišenog potrebe da se odnos objasni ili etiketira. Polaskom u novu školu (viši nivo obrazovanja), spoljašnji svet, isprva u pozadini, prodire u utopijsku idilu ovog dvojca, a naizgled benigno pitanje devojčica iz razreda (jesu li njih dvojca par) pokreće lavinu događaja koja dovodi do prekida prijateljstva. Popuštajući pod pritiskom heteronormativnosti, Leo odbacuje Remija, a nasilje kao vid telesne komunikacije i vršnjačke površnosti (insistiranje na određenim modelima ponašanja) postaje dominantni motiv filma. Energija nasilja ojačana je sporim kretanjem kamere koja svedoči rastućoj tenziji između pojedinca i okoline. Nizom repetitivnih scena u kojima vidimo Lea dok igra hokej u školskom timu, Dont ilustruje obrazac ponašanja koji okolina nameće dečacima – agresivnost, kompetitivnost, sakrivanje emotivnog bića pod oklopom grubosti. Muzika koju Remi u prvoj trećini filma izvodi na oboi doprinosi izgradnji ranjivo emotivnog i ekspresivnog utiska, i u kontrastu je sa nametljivom bukom grebanja leda i sudaranja robusnih tela igrača.
Gradeći fabulu na principu antiteze autor postavlja temelje za upliv u onu drugu, često zapostavljenu stranu rodne neravnopravnosti. Međutim, nakon što Remi izvrši samoubistvo, priča se udaljava od centralno postavljene teme. Mada uklanjanje individue drugačijeg senzibiliteta iz narativa može govoriti u njenoj inherentnoj neuklopivosti u formalno kreiranje poretka, Blisko ne uspeva da nagovesti kompleksnost tinejdžerskih odnosa, pritiska grupe i prekida prijateljstva. Nastojeći da se služi težinom neizrečenog, Dont pribegava upotrebi ustaljene simbolike (košenje cvetnog polja aludira na kraj bezbrižnog detinjstva), dok stalno prećutkivanje aktera dovodi do šuma na uzročno-posledičnom nivou. U poslednjoj trećini filma Leo, koji proživljava osećaj krivice, vapi za oprostom Remijeve majke, a isceljenje i transformacija junaka anticipirani su cikličnim vizuelnim motivima, što doprinosi celokupnom utisku banalnosti (nakon što Leo dobije oprost od Remijeve majke, polje ponovo procveta, a ruka polomljena tokom treninga se oporavlja).
Višeslojne teme sa kojima se autor hvata ukoštac, kao što su reartikulacija maskulinih rodnih atributa, složenost dubinskih prijateljskih odnosa, odnos pojedinca i kolektiva, zahtevaju zrelije gledište i daleko promišljeniji pristup.
