Kako smo već izvestili na stranicama ovog portala, Jesen samuraja, drugi i najnoviji film scenarističko-rediteljskog para Dimitrije Vojnov–Danilo Bećković, sredinom ove sedmice počeo je da se prikazuje i u susednoj Hrvatskoj. Ovom prilikom pažnju vam skrećemo na niz pohvalnih kritika kojima su hrvatski filmski znanci ispratili početak distribucije tog filma u njihovoj zemlji.
Glasoviti Nenad Polimac u prikazu filma za Jutarnji tako je istakao da je Jesen samuraja „svojevrsna posveta opusu klasika sentimentalne srpske komedije Milana Jelića (pogotovo filmovima Tigar, Rad na određeno vreme i Maturanti)“, a istakao je i da je film „odlično režiran i glumljen, sniman na lokacijama koje danas rijetko viđate u srpskim filmovima, a slika društva u tranziciji u drugom planu nevjerojatno je subverzivna. Svi moraju raditi dva posla da pristojno žive, pa čak i policija.“
Barbara Grgić, filmska kritičarka portala Studentski.hr, pak, u svojoj recenziji Jeseni samuraja, naslovljenoj Neustrašivi samuraji nasmejaće vas ove jeseni, naglasila je da je ovaj film „svojim komičnim zapletima, filozofijom glavnog lika koji kao zvezdu vodilju nosi i prenosi drugima kroz čitav film, ne obazirući se na omalovažavanja drugih, osvojio srca publike širom regije.“
Boris Prole u svojoj recenziji za portal Filmovi s ruba, u uvodu recenzcije naveo je da je „definitivno reč o zanimljivom žanrovskom mešancu kakve je do sada snimao valjda jedino Stiven Čau (legendarni hongkoški reditelj, proslavljen svojim martial arts komedijama, parodijama)“, da bi kasnije u završnici teksta primetio i da je „soundtrack odličan, ima brdo omaža Van Damu, pogotovo jednom vrlo određenom filmu iz njegove karijere (Lionheart), ali ima tu još easter eggova koje će prepoznati svako pošteno dete 80-ith koje je vikendom hodočastilo u videoteke diljem bivše Jugoslavije.“
A Boris Homovec u recenziji za Telegram potcrtao je da su „Vrlo dobro realiziovane scene treninga i borbi, u kojima učestvuje glavni junak, a uistinu je fascinantno kako je glavni glumac Petar Strugar uspeo u gotovo godinu dana intenzivnih fizičkih priprema istesati telo sa zavidnim pločicama, ali i trenirati karate, boks i džiu-džitsu“. Osim toga, Homovec naglašava i da se „danas retko na filmu na filmu vidi da reditelj u tolikoj meri voli glavnog glumca, kojeg direktorka fotografije Bojana Andrić kao da mazi kamerom, snima stalno u rasponu od krupnog plana lica, do bosih stopala, naglašavajući kako je uspeo istesati telo.“ Homovec opaža i da Jesen samuraja, koju je prethodnno opisao kao dobru ilustraciju formule uspeha „šora, ševa i šega“. Homovec pojašnjava: „I to fascinantno izgleda, snimljeno je i montirano, uz dobru glazbenu kulisu. Iako nikad nisam bio fan karate filmova, a Brusa Lija sam zaobilazio u velikom luku, gledajući Jesen samuraja nije mi bilo ni trunke dosadno, dapače, navijao sam za glavnog junaka i žalio ga kad bi ga prebili.”
Zoran Janković