Nakon jučerašnje svečane premijere u beogradskom Sava centru, u redovnu bioskopsku distribuciju danas je stiglo Stado, prva filmska režija Nikole Koja, jednog od najvoljenijih filmskih glumaca na ovim prostora. Nešto više o Stadu, njegovom značenju i pratećoj simbolici doznaćete iz ovog našeg kraćeg razgovora sa Nebojšom Romčevićem, scenaristom ovog ostvarenja.
Šta Vi, sa ove današnje tačke gledišta, prepoznajete kao idejnu srž priče na kojoj počiva Stado?
Ideja koja se nije promenila u realizaciji je da čovek ima mogućnost da bira da li će biti ovca ili vuk i da odabir uloge ovce znači svesno žrtvovanje zarad čistote i unutrašnjeg mira. Odbijanje da se bude vuk je moralni čin.
Film je nastao po ideji Nikola Koja, koliko ste onda imali prostora za slobodne intervencije?
Imao sam, naravno, svu slobodu ovoga sveta. Saradnja sa Kojom je jedno od najlepših kreativnih iskustava u mojoj karijeri.
Koliko je izazovno pisati film o glumcima, imajući u vidu tu potencijalnu metatekstualnost za koju gledaoci ne moraju nužno da mare?
Ni po čemu se sudbina glumaca ne razlikuje od sudbina drugih „ovaca“ u našem društvu. Glumci su možda šareniji, ekspresivniji, dramatičniji, ali nema sumnje da će gledaoci s lakoćom moći da se indentifikuju sa pozicijom glavnih junaka.
https://www.youtube.com/watch?v=Q0e7hSkyYh0
Koliko je svetonazor prikazan u film deo i Vašeg doživljaja sveta (i filma)?
Nisam pravio kompromise sa sobom; u scenario sam u potpunosti ugradio svoju sliku sveta, a divno je da se ona ni po čemu ne razlikuje od rediteljeve. To jeste retka situacija, ali je utoliko dragocenija. Naravno, slika sveta je dinamična predstava u kojoj se menjamo i mi i svet, ali tačka oslonca je u slojevima naše duše koji ostaju izvan dohvata svakodnevice, istorije ili politike; to naše intimno poimanje dobra i zla.
Da li će se i Stado kretati u okvirima mentalitetetske komedije, koja je ovde očigledno najvoljeniji filmski podžanr?
Komedija naravi jeste naš tradicionalni komediografski žanr, počev od Nušića, preko Aleksandra Popovića, do Dušana Kovačevića. Rekao bih ipak da je Stado tragikomedija, ili, kako se danas često zove dramedija: nevesela priča ispričana komediografskim sredstvima. Ne bih znao da vam kažem da li je kraj filma katastrofa ili happy end. Ta žanrovska ambivalentnost je, verujem, najveći kvalitet filma.
Koja je sledeća stavka u Vašoj filomografiji, na čemu radite i čemu se to filmskom nadate?
Trenutno sam u nekoliko sasvim različitih projekata koji su u fazi, ili blizu faze realizacije. Jedan je serija koju pišem za HBO koji je došao u naš region sa ciljem da ostane i postavi nove standarde u igranom programu, potom, divan projekat za rusko filmsko tržište i nekoliko veoma ozbiljnih televizijskih projekata na domaćem i regionalnom prostoru.
Razgovarao: Zoran Janković