Scenarista filmova Procep i Noćni svet, priča za portal Filmskog centra Srbije o žanru u Srbiji i okruženju, sitkomu Sumnjiva lica (koji je režirao) i trećoj sezoni hit serije Vojna akademija.
U poslednje vreme si veoma zauzet. U bioskopima je ove godine prikazan film Procep, na čijem scenariju si radio, a svoj doprinos si dao/daješ i trećoj sezoni Vojne akademije i sitkomu rađenom po delima Branislava Nušića… Da krenemo od Procepa… Često si u žanru, horor i fantastika su ti bliski i rado im se vraćaš. Koliko si zadovoljan Procepom, i kako ovaj film sagledavaš u odnosu na druge žanrovske filmove koje si radio u okviru producentske kuće Viktorija film?
Horor i fantastika jesu žanrovi koji me privlače ceo život, a kada smo Dejan Zečević i ja prvi put razgovarali o Procepu, shvatio sam da ovo može da bude prava SF zavrzlama i prvi, pravi SF film domaće proizvodnje. Naučnu fantastiku obožavam, a poslednjih desetak godina sam postao fanatični ljubitelj Doktor Hua, pa mi se učinilo da ovde mogu da napravim nešto što će imati odlike zapleta te genijalne serije – putovanja kroz vreme, vremenske paradokse i posledice koje to ostavlja po stvarnost. Tako je prvi sinopsis Procepa u sebi imao i „slomljeno vreme“, odnosno, dešavanja i scene postavljene izvan uobičajenog uzročno-posedičnog toka. Onda smo shvatili da bi to verovatno bilo veoma zbunjujuće za gledaoce, pa smo čitavu stvar postavili dosta svedenije. Veoma sam zadovoljan Procepom, posebno zato što je dalje diversifikovao ono što sam do sada radio na filmu. Malo ljudi u Srbiji može da se pohvali time da su radili jedan zombi, jedan creature-feature i jedan SF film.
Kada smo već kod žanra… Ne mogu da te ne zamolim da nam ispričaš nešto o bugarskom hororu Noćni svet (Nightworld)… Kako je došlo do toga da se uključiš u pisanje scenarija za ovaj film, šta možemo da očekujemo i da li se zna datum premijere?
Kada je Loris Kurči, italijanski producent sa kojim sam već radio Zonu mrtvih, bio u Beogradu u jesen 2012. godine, izneo mi je nekoliko ideja za razne filmove, a za ovu sam se odmah nekako zakačio. U to vreme je imao samo osnovnu postavku, glavnog junaka i otprilike tok priče. E sad, meni je lakše da odmah pišem scenario, posebno kada imam početak priče, kao u ovom slučaju, pa sam prvu ruku scenarija napisao za nekih mesec dana, a onda mi se u radu priključio i Bari Kiting, sa kojim sam kasnije radio Mamulu i Procep. Noćni svet je horor priča koja je u toj prvoj verziji bila smeštena u Beograd, zato što je postojala mogućnost da se film radi kod nas, ali je kasnije prebačena u Sofiju. Ne bih mnogo otkrivao, osim da i ovde ima nekih SF elemenata, iako je žanrovski čist horor. Reditelj je Patrisio Valadares, čileanski reditelj koji je poslednjih nekoliko godina privukao pažnju na sebe filmom Hidden in the Woods (radio je i original i američki rimejk sa Majklom Binom u glavnoj ulozi), a trenutno je aktuelan njegov novi horor Strmina (Downhill). Očekujem da Noćni svet izađe do kraja godine.
Da li si bio u prilici da upoznaš Roberta Inglunda, legendarnog Fredija Krugera, jednog od glavnih glumaca u Noćnom svetu? Da li si ikada mogao da sanjaš da ćeš pisati scenario za film u kome će glumiti ova horor ikona?
Roberta sam upoznao na Festivalu filma fantastike u Orvijetu, u Italiji, gde sam bio sa Zonom mrtvih. Tu je bio i Loris Kurči, a ideja za Noćni svet je nešto što su njih dvojica razvijali u tom trenutku već neko vreme. Robert je divan čovek, prepun najrazličitijih priča, prava riznica informacija za sve nas koji smo ljubitelji žanra. Pored mene tu su bili i Milan Todorović, moj filmski saborac, i Miroslav Lakobrija, guru srpske filmske maske, kao i danski super-star reditelj Nikolas Vinding Refn. Refn je i sam veliki ljubitelj žanra, pa smo svi zajedno ispitivali Roberta o svemu i svačemu – o Frediju, Vesu Krejvenu, Tobu Huperu, Čaku Raselu – a budući da sam veliki ljubitelj i poznavalac američkog stripa, malo sam ga maltretirao i da mi prepričava dogodovštine sa rada na Betmenu, crtanoj seriji čuvenog Pola Dinija, u kojoj je Robert pozajmljivao glas Ridleru.
Već duže vreme pišeš i režiraš za televiziju. U kom stanju se danas nalazi srpska TV produkcija. Ima li tu mogućnosti za kvalitet i autorski pečat?
Kakvi god da su uslovi, uvek ima mogućnosti za autorski pečat. Ponekad to može biti neka sitnica, nešto što neće primetiti mnogo ljudi, bilo u scenariju, ili u samoj režiji, a ponekad ima mogućnosti da se izvedu i veće stvari. Uslovi u današnjoj TV produkciji su, verujem, skromniji nego što su bili pre, recimo, desetak godina. Manji su budžeti, manje su mogućnosti, manje je sve, ali to ne znači da ne može da se napravi nešto kvalitetno i gledano.
Šta možeš da nam otkriješ o trećoj sezoni Vojne akademije? Kako je protekla saradnja sa scenaristom Bobanom Jevtićem?
Ne znam koliko smem da otkrivam, ali sam siguran da će ova, treća sezona, biti veoma zanimljiva. Pored toga što nas, pored starih likova, čeka čitava nova klasa pitomaca, od kojih svi oni sa sobom donose svoje probleme, ali i šarm, u trećoj sezoni imaćemo situacije koje u prethodnim epizodama nismo imali – a koje se tiču konkretno vojske i toga što ona radi. Recimo samo da će treća sezona imati nekoliko pravih, akcionih sekvenci. Sa Bobanom Jevtićem sam sarađivao već ranije, na kriminalističkoj seriji Šesto čulo. Još tada smo otkrili da odlično sarađujemo i da se dopunjujemo u mnogim stvarima u radu, tako da je zajednički rad na Vojnoj akademiji bio pravo uživanje.
Ispričaj nam nešto deteljnije o sitkomu Sumnjiva lica inspirisanom delima Branislava Nušića? Koja je tvoja uloga u ovom projektu?
Dušan Milić, tvorac ove serije, došao je na zanimljivu ideju da se napravi nešto u formi moderne TV komedije na osnovu nekoliko Nušićevih drama. Tako je urađena adaptacija nekoliko njegovih drama, prebačeno je sve u današnje vreme, sa tom izmenom da će se glavni junaci prve drame (Dr), pojavljivati i u ostalim. Serija ima taj format TV komedije, epizode traju dvadesetak minuta, ali ovo nije klasičan sitkom – nema smeha publike i kamere kojima se radi nisu u sistemu. Milićeva ideja je bila da svaku dramu radi drugi reditelj, i da svako ostavi svoj autorski pečat, tako da se posle njegovih 12 epizoda, trenutno prikazuje 10 epizoda adaptacije Mister Dolara, koje sam ja režirao. Trudio sam se da od Mister Dolara napravim jednu duhovitu, zabavnu seriju, modernog televizijskog rukopisa.
Razgovarao: Đorđe Bajić