Sutra, sedmog septembra, počeće novo, treće izdanje Pančevo film festivala, a na njemu obilje izazova za ljubitelje nezavisnog filma i radikalnijeg filmskog i umetničkog izraza. Stefan Ivančić, selektor i umetnički direktor, provešće nas kroz razgovor koji sledi kroz suštinu i konkretnu ponudu ovogodišnjeg PAFF-a.

Publika u Kulturnom centru Panceva na PAFF-u 2015.
Publika u Kulturnom centru Pančeva, PAFF 2015.

Šta nam to novo/sveže obećava i donosi PAFF ove godine?

Na Pančevo film festivalu trudimo se da svake godine prikažemo što više filmova koje publika nije imala prilike da vidi do sada u Srbiji, ni u bioskopskoj distribuciji, ni na drugim festivalima. Obećavamo puno zabave i iznenađenja u okviru filmskih selekcija i svih pratećih programa. Najveći novitet ove godine je selekcija pod nazivom The Amazed Spectator, koju je uredio poznati nemački filmski kritičar Olaf Miler, i koja će zasigurno „zadiviti gledaoce“.

PAFF cover foto

Čini se da je ovog septembra snažniji naglasak stavljen na radove mladih autora?

Mladi autori i mlada publika su nam bili u žiži od početka, kada smo odlučili da napravimo festival pre tri godine. Želimo da damo glas jednoj novoj generaciji stvaralaca koja dolazi i donosi određenu svežinu, najavljuje ono što nas čeka u budućnosti. Mladoj publici pružamo mogućnost da otkrije nešto novo, nešto drugačije od onoga što okupira repertoare tržnih centara. Kroz projekcije, razgovore sa autorima i radionice želimo da doprinesemo stvaranju nove publike. U okviru pratećeg programa organizujemo filmske radionice za najmlađe u saradnji sa Filmkulturom. Obrazovanje od malih nogu je veoma bitno za čitanje kinematografije i razumevanje sveta u kome živimo.

Radionica Christiana Bergera na PAFF-u 2015
Radionica Kristijana Bergera, PAFF 2015.

Gde ste iznašli otklon i osobenost za PAFF u odnosu na preostale ovdašnje festivale koji u fokusu uglavnom imaju nezavisni film?

Pančevo film festival smo osnovali jer smo osetili određene nedostatke u kontekstu filmskih festivala u Srbiji. Manji, hrabriji, radikalniji i avangardniji savremeni filmovi, koji su nas kao filmske autore zanimali, nisu bili vidljivi u Srbiji. Odlučili smo da probamo da popunimo taj prostor.

Plakat
Plakat, PAFF 2016.

Da li ste uspeli da pronađete lični/subjektivni odgovor šta to zapravo nezavisni film predstavlja danas?

O tome bismo mogli danima da razgovaramo, i ništa ne bismo utvrdili. Ja lično ne verujem u kategorizacije kada je kinematografija u pitanju. Sve te podele – igrani, dokumentarni, eksperimentalni… postale su besmislene nakon proklamovane „smrti filma“ na njegovu stogodišnjicu sredinom devedesetih. Danas, u 2016. godini, deliti film, pa čak i na osnovu teritorije („azijski“, „evropski“, itd.) potpuno je anahrono. Film je film. Džejms Grej pravi filmove kao što i Jonas Mekas pravi filmove. Samo se koriste različitim alatkama.

Nagrade Pančevo film festivala - Dimnjak i Svetionik.
Nagrade Pančevo film festivala – Dimnjak i Svetionik.

Budući da se u prostornom smislu Beograd sve više približava Pančevu, da li ste zadovoljni u kojoj meri ste uspeli da iskoriste lokalne prednosti i osobenosti pri pravljenju i ovog i ovog izdanja PAFF-a?

Najveća vrednost koju poseduje Pančevo film festival je publika. Iz nepoznatog razloga, u Pančevu ima mnogo mladih ljudi koje zanima film i umetnost generalno. Na Fakultetu dramskih umetnosti je opšte poznato da se uvek nađe neki Pančevac među studentima. Pošto sam jedini član ekipe festivala koji je „stranac“ (iz Beograda sam), ne znam iz prve ruke, ali čujem sa raznih strana da narod u Pančevu željno iščekuje festival. Beograđani su u tom smislu „razmaženi“, pošto im je sve na dohvat ruke. U glavnom gradu postoji podosta filmskih manifestacija i kulturnih sadržaja, pa potencijalna publika često ni ne posećuje projekcije jer kao, realno biće nešto opet za metar dana. Najbolji u tome su studenti filmskih akademija. Oni baš ne vole da gledaju filmove. A Beograđani koji ulože napor da dođu čak do Pančeva – ti su zaista „true“.

Miloš Timotijević u Vlažnosti.
I Vlažnost Nikole Ljuce će biti prikazana na PAFF-u.

Koja je selekcija vaš lični favorit? Šta biste nam od ponuđenog bezrezervno preporučili a u skladu sa Vašim ličnim preferencama?

Najdraža selekcija su mi Svetionici jer tu puštamo formalno najhrabrije filmove. Moj favorit je film Eldorado XXI, portugalske rediteljke Salome Lamaš. To je etnografski dokumentarac u kome ima jedan veoma uzbudljiv statičan kadar koji traje sat vremena. U njemu posmatramo stotine rudara zlata kako se penju po planini ka najvišem rudniku na svetu, na 5.000 metara nadmorske visine u Peruu. Mnogi od njih rade bez novčane nadoknade trideseti dana u mesecu, kako bi im gazda trideset i prvog dana dozvolio da sve što pronađu u rudniku nose sa sobom. Pristaju na to u nadi da će jednog dana pronaći nešto što će im promeniti život, ali to se naravno nikada ne desi. Ovaj film deli estetiku sa filmovima koji se u poslednje vreme proizvode u hardvarškom Sensory Etnography Labu kao što su na primer Levijatan (Lišijen Kasteing-Tejlor i Verena Paravel, 2012.) ili Manakamana (Stefani Sprej i Paćo Veles, 2013.). Ovakvi filmovi su potrebni našoj kinematografiji.

Prizor iz filma Eldorado XXI.
Prizor iz filma Eldorado XXI.

Razgovarao: Zoran Janković