Pre nekoliko godina, zajedno sa ostatkom svoje klase, Tea Lukač postarala se za režiju dugometražnog igranog filma Gde je Nađa?, a evo, poslednjeg takmičarskog dana ovogodišnjeg Beldocsa Tea Lukač predstaviće publici svoj dugometražni dokumentarni prvenac, film Najvažniji dečko na svetu. Više o tom ostvarenju u razgovoru koji upravo sledi.
Šta treba da zna dobronameran gledalac pre nego krene da gleda Najvažnijeg dečka na svetu?
Pre svega da će najverovatnije da bude iznenađen/a. Budući da se film bavi aktuelnim fenomenom pop kulture, postoji određen broj ljudi koji nisu baš sigurni kako da reaguju i šta da misle kada čuju o čemu je film. Meni je zanimljivo da posmatram ishod tih očekivanja jer su oni često najglasniji posle odgledanog filma u želji da više pričaju o njemu. Trudili smo se da napravimo balans između komedije i melanholije, i mislim da smo uspeli da napravimo zabavan film koji je u isto vreme i jako emotivan. Iskrenost koju donose akteri je često razoružavajuća i teško je ostati ravnodušan, i upravo je to ono na šta je publika do sada jako reagovala.
Kako ste došli baš do ove teme, kako su izgledale pripreme i kako je teklo samo snimanje?
Film je počeo kao kulturološko i sociološko istraživanje na temu fanovske kulture i odnosa između fanova i njihovih idola, ali se u toku rada pretvorio u portret mladih ljudi i prozor u svet njihovih snova. Pripreme su bile obimne, od istraživanja do javnih poziva na učestvovanje i odabira glavnih aktera. Javljali su nam se mladi iz celog regiona, ali usled budžetskih ograničenja na kraju se snimalo u Austriji, Hrvatskoj i Srbiji tokom godinu i po dana.
A šta bilo ono najvažnije sto ste otkrili o toj temi tokom rada na ovom filmu?
Imam utisak da se otvorila Pandorina kutija tamo gde se to možda najmanje očekivalo. Koliko smo kao društvo izneverili mlađe generacije, i koliko su prepušteni sami sebi da se pronađu u svetu u kom žive. Koliko su krhki i jednostavni njihovi snovi i koliko su hrabri i jaki u pokušajima da ih ostvare.
Po čemu se to Biberovi vatreni fanovi razlikuju od poklonika drugih zvezda?
U smislu doživljaja mislim da nema većih razlika, i to je jedan od razloga zašto smo prvobitnu zamisao o uključivanju šireg spektra fanova tinejdžerskih zvezda, poput Tejlor Svift ili One Direction sveli samo na belibere. Strasti vatrenog fana jesu univerzalne, i svako ko je to na neki način posredno ili neposredno iskusio može da se poveže sa pričom. Džastin je poslužio samo kao povod, budući da na neki način predstavlja prekretnicu u smislu da je jako mlad došao do velike slave mahom zahvaljujući tehnološkom napretkom sa početka ovog veka i podršci putem društvenih mreža i time definitivno legitimisao nove načine promocije i komunikacije sa fanovima. Na neki način, njega su upravo fanovi stvori i samim tim je osećaj povezanosti koji imaju sa njim često veći nego u slučaju nekih drugih zvezda.
Kako u ovom trenutku izgleda dalja sudbina Najvažnijeg dečka na svetu nakon projekcija na Beldocsu?
Trenutno smo u fazi apliciranja na festivale, dobili smo ponudu i za distribuciju tako da se nadam da je budućnost svetla i radujem budućim prikazivanjima.
Budući da ste bili deo tima koji je združenim snagama režirao film Gde je Nađa?, da li je možda u planu i neki igrani film?
Budući da je rad na ovom filmu trajao duže nego što smo očekivali to mi je dalo prostora da u međuvremenu dođem do scenarija za kratki i dugi igrani i plana za sledeći dokumentarni film. Videćemo za šta će se prvo stvoriti prilika za realizaciju.
Projekcija:
Utorak 17.5. u 21:00 / Dvorana kulturnog centra Beograda
Razgovarao: Zoran Janković